Венера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 150:
|}
 
Венерина [[атмосфера небеског тела|атмосфера]] одликује се изразито великом густином, и изграђена је готово у целости од [[угљен-диоксид]]а и [[азот]]а чији је процентуални удео у грађи атмосфере знатно мањи (у односу на CO<sub>2</sub>), док су остали елементи заступљени у траговима. Иако азот чини до 3,5% грађе атмосфере Венере, због њене дебљине и густине концентрација овог елемента је и до 4 пута већа у односу на ону на Земљи (иако азот у атмосфери Земље има удео од 78%).<ref name=Basilevsky2003>{{cite journal|last=Basilevsky| first = Alexandr T.| last2 = Head | first2 = James W. |year=2003| month = | title = "The surface of Venus". | trans_title = | journal = Rep. Prog. Phys.| volume = 66 | series = 10 | issue = | doi = 10.1088/0034-4885/66/10/R04 | bibcode = 2003RPPh...66.1699B |pages=1699-1734}}</ref><ref name=Institutdemecanique>{{cite web|url=https://www.space.com/18527-venus-atmosphere.html | title = Clouds and atmosphere of Venus| publisher = | accessdate=23. 10. 2017.}}</ref> Од осталих елемената треба издвојити оне на бази [[водоник]]а, попут [[хлороводоник]]а (-{HCl}-) и [[флуороводоник]]а (-{HF}-), а присутне су и мање концентрације угљен-моноксида, водене паре и [[кисеоник|молекуларног кисеоника]].<ref name=Bertaux2007/><ref name=Svedhem2007>{{cite journal|last=Svedhem| first = Hakan| last2 = Titov | first2 = Dmitry V. |author3 last3 = Taylor, | first3 = Fredric V. | last4=Witasse| first4 = Oliver| title = Venus as a more Earth-like planet| journal = Nature|year=2007| volume = 450| doi = 10.1038/nature06432| bibcode=2007Natur.450..629S| pmid = 18046393| issue = 7170|pages=629-632}}</ref> Концентрације водоника у атмосфери Венере су веома мале, а претпоставља се да је највећи део једноставно „отплутао“ у спољашњи свемир, док је остатак остао везан у [[сумпорна киселина|сумпорној киселини]] -{(H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>)}- и [[водоник-сулфид]]у -{(H<sub>2</sub>S)}-.<ref name=Lovelock1979>{{Cite book|last=Lovelock| title = Gaia: A New Look at Life on Earth| first = James|isbn=978-0-19-286218-1| publisher = Oxford University Press|year=1979}}</ref> У прилог теорији о губитку великих количина молекуларног водоника иду и подаци о великим концентрацијама [[деутеријум|тешког водоника]] (деутеријума ²H){{напомена|[[Деутеријум]], познат и као тешки водоник, је стабилни [[изотоп]] водоника чије [[атомско језгро]] садржи по један протон и неутрон, док језгро обичног водоника има само један протон. Природна распрострањеност је 1/6.500 (на сваки атом деутеријума дође 6.500 атома водоника).}} у атмосфери Венере.<ref name=Svedhem2007/> Концентрације овог изотопа у венериној атмосфери су око 0,025, што је знатно већа вредност у односу на концентрације на Земљи са 1,6 -{×}- 10<sup>−4</sup>.<ref name=Bertaux2007/>
 
Први који је на теоријским основама претпоставио постојање атмосфере на Венери био је [[русија|руски]] хемичар [[Михаил Ломоносов]] на основу проучавања њених мена из једне мале опсерваторије у [[Санкт Петербург|Петебургу]] [[1761]]. године. Према резултатима одређених студија Венерина атмосфера је пре око 4 милијарде година била доста слична оној данас на Земљи, па према томе постоје основане претпоставке да је тада постојала текућа вода на површини ове планете. Пре неких 3,8 милијарди година дошло је до знатног јачања интензитета сунчевог зрачења, што је могло да буде узрок интензивнијег испаравања површинских вода и стварања критичне масе [[ефекат стаклене баште|стакленичких гасова]] у атмосфери.<ref name=baas39_540>{{Cite journal|last=Grinspoon| first=David H. | last2=Bullock| first2=M. A.| title=Searching for Evidence of Past Oceans on Venus| journal=Bulletin of the American Astronomical Society | volume=39|date=October 2007 | bibcode=2007DPS....39.6109G|pages=540}}</ref><ref name="Kasting">{{cite journal|last=Kasting| first=J. F.|year=1988| title = Runaway and moist greenhouse atmospheres and the evolution of Earth and Venus| journal=Icarus| volume=74| issue=3 | doi = 10.1016/0019-1035(88)90116-9| pmid = 11538226| bibcode = 1988Icar...74..472K|pages=472-494}}</ref> Претпоставке су да је текућа вода на површини постојала око 600 милиона година.<ref name=Bortman>{{cite web|url=http://www.space.com/scienceastronomy/venus_life_040826.html | title = Was Venus Alive? 'The Signs are Probably There'| last=Bortman| first = Henry| work = Astrobiology Magazine|date=26. 8. 2004.| accessdate=17. 1. 2008.}}</ref>
Ред 462:
* {{Cite book| ref=harv|author = Pliny the Elder| title = Natural History II:36–37| others = translated by John F. Healy| publisher = Penguin| location = Harmondsworth, Middlesex, UK|year=1991|pages=15-16}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Waerden| first = Bartel|year=1974| url=https://books.google.com/books?id=S_T6Pt2qZ5YC| title=Science awakening II: the birth of astronomy| publisher=Springer |isbn=978-90-01-93103-2|pages=56}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Lakatos| first = Imre| last2=Worrall| first2 = John| last3=Currie| first3 = Gregory| editor-last1last = Worrall | editor-first1first = John | editor-last2 = Currie | editor-first2 = Gregory |year=1980| title=The Methodology of Scientific Research Programmes| publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-28031-0|pages=186}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Bakich| first = Michael E.|year=2000| title = The Cambridge planetary handbook| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-63280-5|pages=50}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Geochemistry of Surface-Atmosphere Interactions on Venus (Venus II: Geology, Geophysics, Atmosphere, and Solar Wind Environment)|author = Fegley, B. |display-authors=etal |isbn=978-0-8165-1830-2 | publisher = University of Arizona Press|year=1997}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Венера