Воз — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 87.116.179.4 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:2M62M-1198 Kyviskes-Kena.jpg|десно|мини|250п|Воз]]
[[Датотека:BNSF 5350 20040808 Prairie du Chien WI.jpg|thumbмини|250п|[[BNSF Railway|-{BNSF}-]] [[Интермодални транспорт|интермодални]] теретни воз пролази кроз [[Висконсин]], Сједињене Државе]]
 
'''Воз''' је облик [[железница|железничког саобраћаја]] који се састоји од композиције повезаних [[Шине|шинских]] [[вагон]]а које вуче или гура једна или више [[локомотива]]. Служи за превоз путника или терета.
 
Иако је кроз историју, [[Водена пара|пара]] била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи [[дизел-гориво|дизел]] или [[електрична струја]] за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине.
 
[[Железничка пруга|Пруге]] по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.<ref>{{cite web|title=Magnetic Levitation Trains| url = http://www.lanl.gov/orgs/mpa/stc/train.shtml| website = Los Alamos National Laboratory| publisher = Los Alamos National Laboratory| accessdate=17. 9. 2014.| quote = The electrodynamic suspension (EDS) levitates the train by repulsive forces from the induced currents in the conductive guideways.}}</ref>
 
Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.
 
Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија [[МАГЛЕВ воз]]ова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 -{km/h}-. Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду возова јесу првенствено [[Јапан]], потом [[Француска]], [[Немачка]], [[Уједињено Краљевство]], [[Шпанија]], али и [[Италија]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и [[Швајцарска]].
 
Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике.
 
Сама реч ''воз'' је настала од глагола ''возити'', а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од неколико кола која су повезана, а вуку их [[во]]лови.
 
Увођењем железнице у [[Србија|Србију]], већина нових појмова је преведена употребом постојећих [[српски језик|српских]] речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим ''вагона'' и ''локомотиве''.
Ред 21:
[[Датотека:v43.jpg|мини|250п|V43, мађарска [[електрична локомотива]] која се често користи за путнички саобраћај.]]
 
Први возови су били вучени [[уже|конопцима]], користили су [[гравитација|силу гравитације]] или су их вукли [[коњи]], али су их почетком [[19. век]]а замениле [[парна локомотива|парне локомотиве]].
 
Од [[1920е|1920-их]] њих су почеле да замењују [[дизел-локомотива|дизел]] и [[електрична локомотива|електричне локомотиве]], које су захтевале мање напора за управљање и биле су чистије, али и сложеније и скупље.
 
Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја. Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на системима којима се путује великим брзинама.
Ред 30:
 
== Путнички возови ==
[[Датотека:InterCity2 - passenger car interior.jpg|thumbмини|250п|лево|Унутрашњост [[Путничка кола|путничких кола]] у возу на велике удаљености у [[Финска|Финској]] ]]
[[Датотека:Passengers in Amtrak lounge car of San Joaquin (train) 2014.jpg|thumbмини|rightдесно|250п|Путници у салонским колима Амтрак воза у Калифорнији, 2014]]
 
Путнички воз је онај који обухвата кола која превозе путнике и који често може да буде врло дугачак и брз. Он може да буде вишеструка јединица са самосталним погоном или [[железничка кола]], или комбинација са једном или више [[локомотива]] и једном или више приколица без погона познатих као [[путничка кола]]. Путнички возови путују између [[Железничка станица|станица]] или [[Жељезничка станица|депоа]], на којима се путници могу укрцати и искрцати. У већини случајева, путнички возови раде на фиксном [[Ред вожње|реду вожње]] и имају супериорна права коришћења колосека у односу на [[Теретни воз|теретне возове]].
Ред 50:
 
==== Железница велике брзине ====
[[Датотека:Shinkansen 500 Kyoto 2005-03-19.jpg|thumbмини|250п|Јапански воз [[Шинкансен]] [[500 Series Shinkansen|серије 500]]]]
{{Main|Воз велике брзине}}
 
Једна приметна и растућа категорија возова на дуга растојања је железница велике брзине. Генерално, железница велике брзине се креће брзинама изнад {{convert|200|km/h|mph|-1| abbr = on}} и често функционише на наменском колосеку који је дизајниран и опремљен да прихвати возове велике брзине. Јапански [[Шинкансен]] који је популарно познат као „воз-метак” је почео са радом 1964. године, и био је први успешан пример путничког железничког система велике брзине.
 
Најбржи воз на точковима који креће по шинама је француски [[ТЖВ]] (-{Train à Grande Vitesse}-, дословно „воз велике брзине”), који је достизао брзину од {{convert|574.8|km/h|mph|1| abbr = on}}, двоструку брзна полетања [[jet airliner|авиона]] [[Boeing 727|Боинг 727]], под условима тестирања 2007. године. Највећа брзина која је тренутно достиже при планираном моду вожње је {{convert|350|km/h|mph|-1| abbr = on}} на системима [[Beijing–Tianjin intercity railway|међуградске жељезнице Пекинг–Тјенцин]] и [[Воз велике брзине Вухан-Гуангџоу|возу велике брзине Вухан–Гуангџоу]] у Кини. ТЖВ се креће максималном комерцијалном брзином од {{convert|300|-|320|km/h|mph|-1| abbr = on}}, као што чине и немачки [[Интерсити експрес]] и шпански [[АВЕ]] (-{''Alta Velocidad Española''}-).
Ред 62:
 
==== Међуградска железница ====
[[Датотека:City of Rockhampton train (Sunshine railway station, Brisbane).jpg|thumbмини|250п|[[Electric Tilt Train|Електронски нагибући воз]], најбржи воз у Аустралији, путује између [[Бризбен]]а и [[Рокхемптон]]а у [[Квинсленд]], на растојању од 615 km.]]
{{Main|Међуградска железница}}
 
Ред 85:
 
==== Приградски возови ====
[[Датотека:Mumbai Train.JPG|thumbмини|250п|[[Mumbai Suburban Railway|Мумбајски приградски возови]] превозе 7,24 путника дневно.<ref>{{cite web|url=http://www.mrvc.indianrail.gov.in/overview.htm | work = Official webpage of Mumbai Railway Vikas Corporation | title = Overview Of the existing Mumbai Suburban Railway | accessdate=11. 12. 2008. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080620033027/http://www.mrvc.indianrail.gov.in/overview.htm | archivedate=20. 6. 2008.}}</ref>]]
[[Датотека:Railway brake.jpg|thumbмини|250п|Ручица кочнице за случај опасности ([[Шарганска осмица]])]]
 
За краћа растојања многи градови имају мрежу [[commuter train|приградских возова]] који опслужују град и предграђа. Возови су веома ефикасан [[mode of transport|мод транспорта]] за задовољавање великих транспортних захтева [[метропола]]. У поређењу са друмским саобраћајем, мноштво људи се преноси користећи знатно мању површину земљишта и са мало загађења ваздуха. Приградска железница исто тако има дуже опсеге у поређењу са брзим транзитним системима. Услед релативно мање фреквенције они могу делити колосеке са другим возовима.<ref>{{Cite web|url=http://www.differencebetween.info/difference-between-metro-and-local-train| title = Difference between Metro and Local Train| last=Sangeeta|date=24. 6. 2013.| website = www.differencebetween.info| accessdate=9. 2. 2018.}}</ref>
Ред 100:
==== Брзи транзит ====
{{Main|Метро}}
[[Датотека:Lancaster Gate tube.jpg|thumbnailмини|rightдесно|250п|Воз метроа у [[Лондон]]у]]
 
Велики градови обично имају систем [[метро]]а, који се такође назива подземном железницом. Возови се електрично напајају, обично путем [[third rail|треће шине]], и њихови колосеци су засебни од другог саобраћаја, обично без [[level crossing|прелаза у истом нивоу]]. Ови возови се често крећу кроз тунеле у градском центру, а понекад на подигнутим структурама у спољашњим деловима града. Они могу да убразају и успоре брже од тежих возова за дуга растојања.
Ред 108:
==== Трамвај ====
{{Main|Трамвај}}
[[Датотека:Karlikwbytomiu.jpg|thumbмини|leftлево|250п|[[Алстом Цитадис]] 100 артикулисани трамвај у [[Битом]]у, [[Пољска]]]]
 
У Уједињеном Краљевству, разлика између трамваја и железнице је прецизна и дефинисана је законом. У САД и Канади, таква улична железница се увек назива [[трамвај]]ем или уличним колима. Кључна физичка разлика између железнице и трамвајског система је да се каснији првенствено креће по јавним улицама, док возови имају [[Right of way (transportation)|колосеке]] који су одвојени од јавних улица. Често се [[interurban|међуградски]] и модерни [[лаки шински систем]] америчког стила поистовећују са трамвајским системом, пошто ти системи исто тако могу да се крећу по улицама на кратким и средње дугим секцијама. У неким језицима, реч -{''tram''}- се такође односи на мреже међуградског и лако шинског стила, што је посебно случај са холандским језиком.
Ред 120:
 
==== Једноколосечна железница ====
[[Датотека:Mono-shibaura.jpg|thumbмини|250п|[[Tokyo Monorail|Токијски Монорејл]]]]
{{Main|Једноколосечна железница}}
 
Ред 132:
[[Shanghai Maglev Train|Шангајски магле воз]], отворен 2003. године, најбржи је комерцијални железнички систем. Он функционише на брзинама до {{convert|430|km/h|mph| abbr = on}}. Маглев је кориштен на рутама међуградског [[Јавни превоз|јавног превоза]].
 
[[Датотека:Neue Mühle 3.jpg|rightдесно|thumbмини|250п|[[Bombardier Talent|Бомбардијер Талентова]] артикулисана регионална железничка кола.]]
 
=== Шинска кола ===
Ред 165:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Railway|first=Central Japan| title = Central Japan Railway Data Book 2006 |year=2006 |pages=16}}
* {{cite journal|last=Glancey| first = Jonathan| title = The Train| publisher = Carlton Publishing Group|year=2005| postscript = <!--None-->|isbn=978-1-84442-345-3|pages=}}, 256 pp.
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Воз