Врање — разлика између измена

'''Врање''' је [[град]] на [[југ]]у [[Србија|Србије]]. Заједно са [[Градска општина Врањска Бања|градском општином Врањска бања]] и 108 [[насеље|насеља]] чине [[Град Врање]]. Врање је административни, културни и економски центар [[Пчињски управни округ|Пчињског округа]], као и седиште [[Епархија врањска|Епархије врањске]]. У граду је смештена 4. бригада копнене Војске која наставља традиције 1. Пешадијског пука Књаза Милоша Великог и 78. моторизоване бригаде. Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011]]. године у Врању је живело 55.138 становника и већину су чинили [[Срби]], а по броју становника Врање заузима 15. место у Србији.

 

 

Не зна се када је тачно насељен, али су подручје града насељавала [[Илири|Илирска]] или [[Трачани|Трачанска]] племена све док га у 1. или 2. веку п. н. е. не освајају [[Антички Рим|Римљани]]. У 6. и 7. веку га насељавају [[Словени]], а први пут се спомиње у [[византијско царство|визнатијским]] списима [[1093]]. године. Неколико пута је освајан, пре него што је ушао у састав [[Српско краљевство|Краљевине Србије]] [[1207]]. године. Врањем су владале многе српске племићке породице, све док га није покорило [[Османско царство|Отоманско царство]] [[1455]]. године. За време отоманске владавине Врање је имало важну улогу, јер се налазило на раскрсници важних путева, а у једном тренутку је било седиште и [[Врањски кадилук|кадилука]]. Врање је ослобођено [[31. јануар]]а [[1878]]. године и постало седиште моравског среза. Град је 1904. године погодио земљотрес, који је доста оштетио [[инфраструктура|инфраструктуру]]. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] га је окупирала [[Краљевина Бугарска]], да би се после завршетка рата било у саставу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а од 1929. у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Врање је окупирала [[Бугарска]], а после ослобођења Врање постаје седиште Пчињског округа и тада почиње његов индустријски и урбанистички развој. Врање постаје текстилни, дрвни и металуршки центар у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].

У врањском подручју постоје и песковите алувијалне наслаге и растресити неогени седименти. Неогене наслаге састоје се углавном од [[лапор]]а, [[пешчаре|пешчара]] и [[Конгломерат (геологија)|конгломерата]]. Од [[Владичин Хан|Владичиног Хана]] према [[Грделица (варош)|Грделици]] на левој страни Мораве, поред конгломерата јављају се и повремено [[кречњак]], пешчара и лапор.<ref name='geologija'/>

 

{{-}}

{{панорамица|Panorama vranja.jpg|1400px|Панорама Врања}}

{{цитат|На то се Вукан осмели и, како није преостало никога да му се супротстави, поче да пљачка суседне градове и земље. И околину Скопља потпуно опустоши, а делом и попали. Али не само то, него, заузевши Полов и стигавши до Врања, уништи и опустоши све и одвуче отуда много плена па се врати у своју земљу.|Ана Комнина}}

 

 

Интересантно је напоменути да је приликом распада српске средњовековне државе, Врање постало самостална област под управом [[угљеша Влатковић|кесара Угљеше]], „Господара Врања, Прешева и Куманова“. Ова самостална област нестала је после [[Косовска битка|Косовске битке]], када је Врање ушло у састав државе деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]].

Име града [[Врање|Врања]] настало је у давној прошлости, мада је кроз историју (нарочито после ослобођења од [[Турци|Турака]]) долазило до забуна и нејасноћа око назива Врања. Постоје и тврдње да је Врање кроз историју имало и више других имена. Врањанци су у номинативу увек изговарали Врање, и под овим именом јавља се у време [[Стефан Дечански|Стефана Дечанског]]. Ово име се односило само на насељено место, док се овдашња средњовековна жупа звала Врања. То је уносило забуну, нарочито у другој половини [[19. век]]а, када су се за град Врање (тадашње вароши) почели да интересују многи [[Научник|научници]]. Испало је да се Врање у то време и званично звало Врања. Осим овога у средњовековним даровним повељама и другим документима Врање је помињано као Врања, Вранија, Враниа, Врајна, Виран и Виранја. Како ће га звати, зависило је и од тога ко је и на којем језику писао. „Да би забуна била већа, јавиле су се и легенде, по којима се Врање звало Врана, Голубиње, Голубићевац“ каже Миодраг Пешић у својој књизи „Врање“.<ref>Врање / Миодраг Пешић . – Врање, 1975.</ref>

 

 

Ова грешка касније је исправљена, тако да је Врање остало Врање, а за то највећу заслугу има др [[Јован Хаџи-Васиљевић]].

Врање се налази на југу Србије, на [[Коридор 10|Коридору 10]] у близини границе са [[Република Македонија|Македонијом]] и [[Бугарска|Бугарском]]. Удаљеност од међународне луке [[Солун]] износи 285 km, од међународног аеродрома у [[Скопље|Скопљу]] 90 km и [[Ниш]]у 120 km (директан приступ преко [[Европски пут Е70|ауто-пута Е75]]). Захваљујући одличним транспортним конекцијама, из Врања се лако може приступити тржиштима [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] ([[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]]) и [[Европска унија|Европске уније]], уз све царинске олакшице које Србија има у трговини са овим земљама. Врање има дугу традицију у индустријској производњи, трговини и [[туризам|туризму]], и богато је природним ресурсима, као што су [[шума|шуме]] и [[геотермални извори]].<ref name="siepa1">[http://www.siepa.gov.rs/files/pdf/Vranje.pdf Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) - Град Врање], Приступљено 5. 5. 2013.</ref>

 

 

После [[Демонстрације 5. октобра 2000.|5. октобра 2000.]] број запослених је почео да пада, због затварања многих фабричких гиганта попут ''Јумка'' или ''Коштане''. Запослених је [[2010]]. године било 18 958, а незапослених 7 559, док у целом [[Град Врање|Граду Врању]] има 59 278 радно способних људи. У Врању су најзаступљеније следеће делатности [[дрвна индустрија]], [[индустрија одеће]], [[индустрија обуће|обуће]] и [[индустрија намештаја|намештаја]], [[индустрија храна|хране]] и [[индустрија пића|пића]]. Затим [[пољопривреда]], [[текстилна индустрија]], [[хемијска индустрија]], [[грађевинска индустрија]], [[индустрија машина и опреме]] и пословне услуге.<ref name="siepa">[http://serbia-locations.rs/municipalities-srb/municipality.php?ID=177 Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА)]</ref> У Врању послује преко 2.500 предузећа. Потенцијалним инвеститорима стоји на располагању неколико индустријских зона, које су регулисане планским документима и опремљене инфраструктуром. Међу инвеститорима који су већ ту и уживају у повољном пословном окружењу овог града су [[Бритиш Американ тобако]], [[Симпо]], [[Санч]], [[Младеновић Д. О. О]], [[Кенда Фарбен]], [[Дени Стајл]], [[ОМВ]] и [[Хеленик Петролеум]].<ref name="siepa1"/>

[[Датотека:Dositej obradovic.jpg|мини|250п|ОШ Доситеј Обрадовић у Врању]]

# Доситеј Обрадовић

# Јован Јовановић Змај

# Радоје Домановић

=== Врањски обичаји и веровања ===

{{main|Врањски обичаји и веровања}}

 

Постојали су обичаји о рођењу, свадбени обичаји, како код градског тако и код сеоског становништва врањског краја. Код сеоског становништва јављала се и појава [[снохачење|снохочења]], која је до [[Други светски рат|Другог светског рата]] у потпуности била искорењена. Постојао је низ обичаја приликом смрти неке особе, као и низ обичаја приликом сахране и годишњице смрти. Доста обичаја је било и приликом празника као што су [[Ђурђевдан]], [[слава|крсна слава]] и [[Божић]]. Постојио је и обичај по имену [[прочка]], који је карактеристичан за [[југ|јужну]] [[Србија|Србију]] и данашњу [[Република Македонија|Македонију]].

=== Храна и пиће ===

Има веома добрих специјалитета, као и у целој српској кухињи. Међутим ко типично врањско јело поменућемо [[врањска самса|самсу]] - празну питу, преливену [[кисело млеко|киселим млеком]] уз додатак [[бели лук|белог лука]].

 

Жупска клима омогућава узгој добрих сорти грожђа, а самим тим и добрих вина.

* [[Оливера Верица Ђорђевић]] (1922—1942), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а

* [[Сима Погачаревић]] (1908—1941), [[орден народног хероја|народни херој]]

* [[Драгомир Ђорђевић]] (1920—1987)

* [[Јован Стефановић Курсула]] (1900—1968), оперски певач

== Партнерски градови ==

{{colbegin|2}}

* [[Датотека:Flag_of_Montenegro.svg|20п|Црна Гора]] [[Цетиње]], [[Црна Гора]]<ref name="pobratimi">{{cite news|title=ВИДЕЛИ ОД ЈАГОДИНЕ: Врање добија излаз на Егејско море|url=http://www.kurir-info.rs/videli-od-jagodine-vranje-dobija-izlaz-na-egejsko-more-clanak-1014211|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Курир|date=2. 10. 2013}}</ref><ref>{{cite news|last=Лазић|first=Никола|title=Градоначелник на камили|url=http://www.vranjske.co.rs/2010-10-07/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.html|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Врањске|date=октобар 2010|location=Врање|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203041037/http://www.vranjske.co.rs/2010-10-07/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.html|archive-date=3. 12. 2013|url-status=dead}}</ref>

* {{зас|MKD}}[[Куманово]], [[Република Македонија|Македонија]]<ref name="pobratimi"/>

* [[Датотека:Flag of Republika Srpska.svg|20п|Република Српска]] [[Требиње]], [[Република Српска]]<ref name="pobratimi"/>

* {{зас|POL}} [[Нови Сонч]], [[Пољска]] <ref name="Nowy Sącz twinnings">{{cite web|url=http://www.nowysacz.pl/miasta_partnerskie|title=Miasta partnerskie i zaprzyjaźnione Nowego Sącza|accessdate=1. 8. 2013. |work=Urząd Miasta Nowego Sącza|language=пољском|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130523172036/http://www.nowysacz.pl/miasta_partnerskie|archivedate=23. 5. 2013.}}</ref>

* {{зас|Greece}} [[Кавала]], [[Грчка]]<ref name="pobratimi" />

* {{зас|GER}} [[Леверкузен]], [[Немачка]]<ref name="pobratimi"/>

* {{зас|GER}} [[Улм]], Немачка<ref name="pobratimi"/>

* {{зас|Чешка}} [[Пардубице]], [[Чешка]]<ref name="pobratimi2"/>

* {{зас|Русија}} [[Брјуховецко]], [[Русија]]<ref>{{cite web|title=Село Брјуховецко добило српског побратима|url=http://ruskarec.ru/articles/2012/10/26/selo_brjuhovecko_dobilo_srpskog_pobratima_17673.html|work=9tv.ru|publisher=Руска реч|accessdate=1. 12. 2013.}}</ref>

== Литература ==

{{refbegin|2}}

{{refend}}