Вртни град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Град}}
[[Датотека:Lorategi-hiriaren diagrama 1902.jpg|мини|300п]]
'''Вртни град''' је концепт у [[урбанизам|урбаном]] и [[просторно планирање|просторном планирању]] који је први пут изложен [[1898]]. године у књизи [[Ебенизер Хауард|Ебенизера Хауарда]] ''Сутра: миран пут ка стварној реформи'', да би 1902. године аутор објавио незнатно измењено издање ове књиге под називом ''Вртни градови сутрашњице''. Вртни град представља [[насеље]] новог типа које треба да обједини предности живота у [[село|селу]] и живота у [[град]]у<ref>Мирков, Анђелка (2007) „Вртни градови Ебенезера Хауарда“, ''Социологија'', -{Vol. XLIX, No. 4}-. стр. 313-332 [http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/sociologija/XLIX_4/02/show_download?stdlang=ser_lat видети овде] {{Wayback|url=http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/sociologija/XLIX_4/02/show_download?stdlang=ser_lat |date=20131029185032 }}</ref> и понуди решење за проблеме проузроковане убрзаном урбанизацијом, депопулацијом села и неконтролисаном градњом у субурбаним зонама.
Концепт вртног града подразумева обједињавање урбаних функција и јавних служби и непосредног контакта с природом кроз изградњу низа малих градова – сателита, ограничене величине и контролисаног раста, у пољопривредној зони око великих градова. Вртни градови су били замишљени и планирани као самодовољни градови за 32.000 становника, окружени зеленим појасом, са уравнотеженим распоредом стамбених, [[индустрија|индустријских]] и [[пољопривреда|пољопривредних]] зона. Принцип самодовољности омогућава да [[становништво]] вртног града у њему обавља већину својих активности.
Ред 15:
Овај концепт је изузетно значајан јер је настао у време када је систематизовани развој [[урбанизам|урбанизма]] као научне дисциплине и праксе уређења [[град]]ова био у зачетку. Концепт вртног града је претходио покрету [[нови градови|нових градова]] који се развио после [[Други светски рат|Другог светског рата]], а значајан је и са аспекта развоја [[екологија|екологије]] и подизања еколошке свести крајем [[20. век]]а.
Непосредни резултат вишедеценијских напора Ебенизера Хауарда да обезбеди законодавну и финансијску потпору државе и да ангажује приватни капитал била је изградња два вртна града – Лечворта (1903) и Велвина (1920). Поред тога, његове идеје представљају основу за низ урбанистичких решења за вртна предграђа (Хемпстед, 1909) које су током првих деценија XX века извели [[Бари Паркер]] и [[Рејмонд Анвин]] – архитекте које је Хауард ангажовао да ураде пројекат за први вртни град, Лечворт.
Сагледан у историјској перспективи, вртни град је један у низу урбанистичких концепата који су настали као реакција на нехумане и нехигијенске услове живота у радничким насељима. Тај низ почиње идејама [[Утопија|социјалиста-утописта]] (фаланге као мале радничке општине), а кулминира масовном индустријском изградњом социјалних станова, започетом у периоду између два светска рата (пројекти [[Ернст Мај|Ернста Маја]] реализовани у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] 1926–1930). Хауардове идеје су у Великој Британији представљале полазну основу за планирање нових малих градова и уређење предграђа – намењених, пре свега, средњем слоју; у ширим размерама, то је први урбанистички концепт који је експлицитно указао на значај зелених површина у модерним индустријским градовима.
Многе [[Европа|европске]] земље су примењивале варијације идеје вртног града. У [[Немачка|Немачкој]] је, на пример, на тим принципима изграђено предграђе Хелерау у [[Дрезден]]у 1909. године. Овај концепт је присутан, у целости или делимично, и у многим другим деловима света (у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Шведска|Шведској]], [[Јапан]]у, [[Израел]]у итд.), а значајан је и због свог утицаја на концепте који су се појавили касније. Примена ове идеје је била најинтензивнија у првих 60 година двадесетог века.
Ред 41:
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|last=Howard|first=Sir Ebenezer|title = Garden Cities of To-morrow|url=https://books.google.com/books?id=LjuF94V2swAC|year=1965|publisher=MIT Press|isbn=978-0-262-58002-1}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Calderinic| last = Giordani| first = Pier Luigi| title = L'idea della città giardano| location = Bologna| date = 1972}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Gradjevinska knjiga| last = Choay| first = Françoise| title = Urbanizam: utopija i stvarnost|year=1978|pages=240-251}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Dunod|isbn=9782040120665|last= Castex|first= Jean| last2 = Depaule| first2 = Jean-Charles| last3 = Panerai| first3 = Philippe| title = Formes urbaines: de l'îlot à la barre| date = 1980}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Gangemi|isbn=9788874485772| title = Città giardino: Cento anni di teorie, modelli, esperienze = Garden city : a century of theories, models, experiences| location = Roma| date = 1994}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Београд, ИДЕА - Архитектонски факултет| volume = Књига 1| editors = Милош Перовић (ed.)| last = Фишман| first = Роберт| title = Историја модерне архитектуре| chapter = Ебенизер Хауард и његов концепт вртног града| location = Београд|year=1997|pages=330–349}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Editions Recherches|last= Baty-Tornikian|first= Ginette| last2 = Sellali| first2 = Amina| last3 = société| first3 = Institut parisien de recherche: architecture, urbanistique| title = Cités-jardins: genèse et actualité d'une utopie| date = 2001}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = The Johns Hopkins University Press|isbn=9780801869440| others = Professor Kermit C. Parsons, Professor David Schuyler (eds.)| title = From Garden City to Green City: The Legacy of Ebenezer Howard| location = Baltimore| date = 12. 11. 2002}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Географски факултет| last = Јовановић| first = Миомир| title = Међузависност концепта урбаног развоја и саобраћајне стратегије| location = Београд|year=2005|pages=86-89}}
* {{Cite book| ref= harv| publisher = Задужбина Андрејевић|isbn=978-86-7244-798-9| last = Ћоровић| first = Драгана| title = Вртни град у Београду| location = Београд| accessdate = |year=2009| url = }}
== Спољашње везе ==
| |||