Вулканска ерупција — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 16:
 
== Типологија ==
Вулканске ерупције могу бити критеријум у типологији вулкана. На основу карактера избаченог вулканског материјала при вулканским ерупцијама могу се издвојити три основна типа вулкана:
* лавични
* гасни и
* мешовити.
 
Лавични вулкани поглавито еруптирају [[Лава|лаву]] са мало гасова. Репрезентативни примери овог типа су вулкани Изалко у [[Сан Салвадор]]у, Сангај у [[Еквадор]]у, вулкани [[Курилска острва|Курилских острва]] (Авачи, Заварицки) итд.
 
Гасни вулкани одликују се искључивим ерупцијама гасова које имају експлозивни карактер. Код ерупције таквих вулкана нема изливања лаве. Гасни вулкани су [[Мон Пеле]] на острву [[Мартиник]]у, Суфријер на острву [[Сент Винсент (острво)|Сент Винсенту]], Шивелуч и Саричев на [[Камчатка|Камчатки]] итд.
 
Мешовити вулкани су најбројнији. Њима припада највећи број [[вулкан]]а на [[Земља|Земљи]]. Ови вулкани истовремено еруптирају гасове, лаву и велике количине пирокластичног и растреситог вулканског материјала.
Механизам рада [[вулкан]]а, карактер вулканских ерупција и трајање активног периода вулканског рада одражавају се на спољашњи облик вулкана и њихову морфоструктуру. На основу ових особености издвајају се следећи типови вулканских ерупција: стромболски, волканолошки, хавајски, везувски, пелешки и бандајсански.
Ред 33:
Волканолошки тип добио је назив према Волкану који се такође налази на Липарским острвима. Његове одлике су споро изливање теставе лаве која се брзо хлади и ствара чеп у гротлу вулкана. Стварање чепа изазива нагомилавање лаве и гасова испод њега све до момента када се он распрскава уз експлозију и изливање лаве.
 
Хавајски тип ерупције одликује ретко изливање лаве која , када се излије, тече брзином речног тока стварајући лавичне потоке дугачке десетинама километара. Ерупције су мирне и не одликују се избацивањем пепела и бомби. Карактеристични су водоскоци лаве , високи и до 1000 m, који избијају из ујезерене лаве у гротлу вулкана. Овај тип ерупције добио је назив по вулканима са [[Хавајска острва|Хавајских острва]].
 
Везувски тип (према вулкану [[Везув]]у) карактеришу дуги периоди мировања које прекидају грандиозне и пустошне ерупције. Ерупције се одликују снажним експлозијама, избацивањем пројектованог материјала и изливањем лаве.
Ред 39:
Пелешки тип носи назив према вулкану [[Мон Пеле]] на [[Мартиник]]у. Овај вулкан карактеристичан је по стеновитој игли од стврднуте лаве која се истискује из њега. Игла на овом вулкану достигла је висину од 375 m, а ширину од 100 m, али се касније срушила. Тип се карактерише ерупцијама врелих гасова и [[Водена пара|водене паре]], [[сумпорводоник]]а и [[Угљен-диоксид|угљендиоксида]] у виду облака црних од пепела и песка.
 
Бандајсански тип добио је назив према [[јапан]]ском вулкану Бандај-сан. Ово типу припадају неке од најразорнијих ерупција у историји као што су ерупције [[Кракатау]]а ([[1883]]. године) и Катмаја ([[1912]]. године). Оне су искључиво разорне, силовите без појављивања лаве, уз огромно нагомилавање чврстих, растерситих вулканских маса (нарочито [[Вулкански пепео|пепела]]).<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbnid=ISBN 86-82657-32-5|location=Београд|pages=102-103}}</ref>
 
== Литература ==
* {{citeCite book| ref = harv | author= Schmincke, H. U. |title=Volcanism|location=New York|publisher=Springer|year=2004|isbn=978-3-540-43650-8|pages=}}
* Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука
 
Ред 52:
 
== Референце ==
{{рефлистreflist}}
 
{{природне катастрофе}}
1.572.075

измена