Вулканска плоча — разлика између измена

'''Вулканске плоче''' формирају се у рељефу хлађењем и консолидацијом [[Лава|лаве]] разливене на великим површинама. Њихове димензије могу бити знатних размера. На [[Исланд]]у је постојала вулканска плоча [[вулкан]]а „Обадарун” са површином од 3 684 km²², док се вулканска плоча Антрим, у северозападном делу [[Ирска|Ирске]], простире на површини од 3 219 km²².

Вулканске плоче велике дебљине и пространства називају се вулканским платоима. Они постају вишеструким изливањем лавичних потока током геолошке прошлости. Пример вулканског платоа је [[Декан (висораван)|Декан]] на територији [[Индија|Индије]] а има их и на [[Фарска Острва|Фарским острвима]], Исланду, у [[Сирија|Сирији]], [[Етиопија|Етиопији]], [[Колумбија|Колумбији]] итд.

По престанку вулканске активности јединствене вулканске плоче бивају изложене [[Ерозија|ерозији]], разарању и поступном редуцирању. Временом, деловањем ових процеса, од јединствених плоча заостају мање изоловане лавичне плоче које су морфолошки изразите у рељефу. Примери оваквих плоча и њихових остатака има у [[Нови Мексико|Њу Мексику]]. Типичне [[базалт]]ске плоче јављају се код села [[Младо Нагоричане|Младог Нагоричана]], недалеко од [[Куманово|Куманова]], у [[Северна Македонија|Северној Македонији]].<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbnid=ISBN 86-82657-32-5|location=Београд|pages=115}}</ref>