Вјеронаука — разлика између измена

Реформа образовног система у [[Србија|Србији]] почела је увођењем веронауке и [[Грађанско васпитање|грађанског васпитања.]] Ово је последица ширих друштвених промена. У [[Србија|Србији]] је најзаступљеније становништво [[Православна вероисповест|православне вероисповести]]. Често се јавља проблем како уклопити верску наставу у образовни систем. Како усагласити верску наставу са осталим предметима који се изучавају? Али, ако узмемо за полазну тачку да верска настава нема као приоритет стицања знања о вери, [[Религија|религији]], већ развијање [[Религија|религије]] и [[Морал|мораламорал]]а, можемо лако прихватити чињеницу да верска настава може у великом броју случајева допринети развоју [[Морал|мораламорал]]а и у нашем примеру [[Хришћанска етика|хришћанске етике]] код младих.<ref>Зорица Кубурић и Снежана Дачић методика верске наставе, Нови Сад: Центар за емпиријска истраживања религије, Београд: Чигоја штампа, 2004, 48.</ref> Извођење наставе веронауке као факултативног предмета код ученика првих разреда [[Основна школа|основних]] и [[Средња школа|средњих]] школа започело је у Србији новембра 2001. године. Истовремено, као алтернативни предмет веронауци уведено је [[грађанско васпитање]]. [[Србија]] се тако прикључила како [[Европска унија|Европским земљама]], тако и суседним земљама [[Хрватска|Хрватској]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] у којима се конфесионална веронаука изводи још од 1991. године, односно од [[Распад Југославије|распада заједничке државе.]]

* {{Cite book| ref=harv|last=Марковић|first=Саша М.|chapter=Историја религије, између етнофилетизма и образовног предмета|title=Српски језик, књижевност, уметност: Зборник радова|year=2012|volume=2|location=Крагујевац|publisher=Филолошко-уметнички факултет|pages=375-387}}