Геза II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м Поправљене везе: Конрад III → Конрад III од Немачке; Уклоњена веза: Конрад III |
||
Ред 33:
== Борбе и владавина ==
Геза II је морао, као пре њега његов отац, да се бори са Борисом, сином краља [[Коломан]]а који се сматрао илегитимним. Посебно после [[1146]]. задњи је енергично гледао да оствари своје циљеве и постане краљ Угарске. У тој фази борба за престо дошло је до промена савезништва, где су [[Русија|руски]] кнежеви подржавали Гезу, док је Борис успео да добије на своју страну Пољску, [[Чешка|Чешку]], [[Аустрија|Аустрију]], [[Баварска|Баварску]] и [[Свето римско царство|немачког]] краља [[Конрад III од Немачке|Конрада III]]. Конрад опет био је у савезништву са [[Византијско царство|Византијом]], што је Гезу навело да поведе, заједно са руским кнежевима и рашким великим жупаном, од [[1150]]. до [[1156]]. шест ратних похода против Византије. Требало је да ратови потврде угарска права на [[Галич (Украјина)|Галич]] у данашњој [[Украјина|Украјини]].
== Рат са Византијом ==
Ред 39:
Кроз Угарску је 1147. пролазила бројна крсташка војска. У [[Други крсташки рат]] су кренули [[Краљевство Француска|француски]] краљ [[Луј VII]] и немачки краљ Конрад III. Борис је покушавао да искористи крсташку војску и преузме власт, а када му то није успело отпутовао је са крсташима у [[Константинопољ|Цариград]]. [[Византијско царство|Византијски]] цар [[Манојло I Комнин]] му је обећао помоћ; међутим док је трајао крсташки рат није могао ништа конкретно да преузме. Ипак је Манојло као и његови претходници хтео да се послужи Бориса ради проширења своје државе. Склопио је савез са [[Млетачка република|Млечанима]] и са краљем Конрадом против Гезе, док је Геза са своје стране склопио савез са [[Нормани]]ма из јужне Италије, са швапским војводом Велфом VI, непријатељем Конрадовим, и са својим ујаком [[Урош II Примислав|Урошем II]].
Док је цар Манојло ратовао против Нормана, у Рашкој је избила побуна против византијске врховне власти коју је подржавао Геза. Већ [[1150]]. дошло је код реке [[Тара (река)|Таре]] до боја удружене српско-угарске и византијске војске, где је византијска војска извојевала победу. Идуће године је провалила у Угарску, освојила [[Земун]] и опустошила [[Срем]]. Како је исте године умро
У Угарској су затим настале компликације унутар саме Гезине родбине. Геза је за савладара узео свог сина [[Стефан III Угарски|Стефана III]], супротно очекивању своје браће. Гезин брат [[Стефан IV Угарски|Стефан]] је отишао у Цариград, а убрзо га је следио и други брат [[Ладислав II Угарски|Ладислав]]. Цар Манојло је сад поред Бориса имао Стефана и Ладислава као могуће претенденте на угарско престо. Дошло је до новог рата Угарске са Византијом. Геза је успео да придобије за нове савезнике Чешку и Манојловог брата од стрица [[Андроник I Комнин|Андроника Комнина]], византијског намесника [[Београд]]а и [[Браничево (тврђава)|Браничева]], који се надао да уз угарску помоћ преузме царску круну у Византији. Андроник је обећао Гези Београд, Браничево и [[Ниш]], а он би му за наузврат помогао да свргне Манојла. Геза је искористио византијски-нормански рат и са војском стигао до Браничева. Манојло је сазнао за Андроникову издају и бацио га у тамницу, а кад је Геза дознао да стиже византијска војска почео је да се повлачи. Византијска војска је напала Угарску и претрпела тежак пораз, при чему је погинуо Борис, један од претендента на угарско престо. Геза и Манојло су најпосле [[1153]]. склопили мир на пет година. [[Дунав]] и [[Сава]] су остале границе између Угарске и Византије, док је [[Рашка]] пала поново под византијску врховну власт.
| |||