|
[[Датотека:Gluon.svg|мини|Глуон је [[елементарна честица]] [[Маса|масе]] 0, [[Наелектрисање|наелектрисања]] 0 и [[Спин|спинаспин]]а 1.]]
'''Глуони''' су [[Елементарна честица|елементарне честице]] који посредују између [[Кварк|кварковакварк]]ова повезаних [[Јака интеракција|јаком интеракцијом]]. Глуони су [[Маса|безмасене]] [[Наелектрисање|ненаелектрисане]] [[Бозони|бозонске]] [[Елементарна честица|честице]] [[Спин|спинаспин]]а 1. Јављају се у 8 врста од којих свака може бити у 3 [[Обојено наелектрисање|боје]], тј. постоје 24 различита типа глуона.
Глуони су преносиоци [[Јака интеракција|јаке интеракције]] између [[кварк]]ова, слично као што су [[Фотон|фотонифотон]]и преносиоци [[Електромагнетна сила|електромагнетне интеракције]] између [[Наелектрисање|наелектрисаних]] честица. [[Кварк|Кваркови]]ови повезани глуонима чине [[Hadron|хадроне]], као што су [[Протон|протонипротон]]и, [[Неутрон|неутронинеутрон]]и и други.
== Историја ==
Постојање глуона је експериментално потврђено [[1979]]. године у [[Sinhrotron|електронском синхротрону]] DESY у [[Хамбург|Хамбургу]]у у [[Њемачка|Немачкој]].<ref>{{Cite journal|last=Ellis|first=John|last2=Karliner|first2=Inga|date=1979|title=Measuring the spin of the gluon in e+e− annihilation|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/0550321379900191|journal=Nuclear Physics B|language=en|volume=148|issue=1-2|pages=141–147|doi=10.1016/0550-3213(79)90019-1|via=}}</ref> Откриће глуона утицало је на утемељивање [[Kvantna hromodinamika|квантне хромодинамике (QCD)]], теорије о јакој интеракцији. Основи те теорије су постављени [[1973]]. године<ref>{{Cite journal|last=Gross|first=David J.|last2=Wilczek|first2=Frank|date=1973-11-15|title=Asymptotically Free Gauge Theories. I|url=https://link.aps.org/doi/10.1103/PhysRevD.8.3633|journal=Physical Review D|volume=8|issue=10|pages=3633–3652|doi=10.1103/PhysRevD.8.3633}}</ref>, за шта су [[Дејвид Грос]], [[Хју Дејвид Полицер]] и [[Френк Вилчек]] добили Нобелову награду за физику [[2004]]. године.<ref>{{Cite journal|last=Gross|first=David J.|last2=Wilczek|first2=Frank|date=1973-11-15|title=Asymptotically Free Gauge Theories. I|url=https://link.aps.org/doi/10.1103/PhysRevD.8.3633|journal=Physical Review D|volume=8|issue=10|pages=3633–3652|doi=10.1103/PhysRevD.8.3633}}</ref>
== Интеракција између кваркова и глуона ==
За разлику од свих других интеракција ([[Електромагнетна сила|електромагнетне]], [[Слаба интеракција|слабе]] и [[Гравитација|гравитационе]]), код [[Јака интеракција|јаке интеракције]] је другачије и необично то да на ниским [[Температура|температураматемпература]]ма и при малим [[Густина|густинамагустина]]ма, што су [[Кварк|кварковикварк]]ови даље један од другог, јачина везе између њих расте. Ова особина [[Јака интеракција|јаке интеракције]] је разлог зашто слободни [[Кварк|кварковикварк]]ови не постоје у природи.
На јако високим температурама и густинама кваркови и глуони чине [[Kvark-gluonska plazma|кварк-глуонску плазму]]. На основу [[Теорија Великог праска|Теорије Великог праска]], у милионитом делу секунде након великог праска, материја је била јако врела и јако густа, тако да се универзум састојао од кварк-глуонске плазме. Кварк-глуонска плазма се, такође, претпоставља да постоји у [[Неутронска звезда|неутронским звездама]].
Прва експериментално произведена кварк-глуонска плазма изведена је на [[Акцелератор|акцелератору честица]] RHIC у лабораторији у [[Брукхејвен (Њујорк)|Брукхејвену]] у [[Њујорк|Њу Јорку]]у [[2000]]. године, иако су претходно постојали покушаји да се она проузведе на акцелератору у [[CERN|CERN-у]]. Овако произведена кварк-глуонска плазма има јако кратак век трајања, реда величина <math>10^{-23} s</math>, након чега кваркови и глуони постају довољно хладни да формирају материју у виду [[Елементарна честица|елементарних честица]].<ref>{{Cite web|url=https://www.physicscentral.com/explore/action/gluon.cfm|title=PhysicsCentral|website=www.physicscentral.com|access-date=2019-11-05}}</ref>
== Види још ==
== Референце ==
{{Извори|}}<br />{{Честице у физици}}
[[Категорија:Субатомске честице]]
| 