Гномон — разлика између измена

Читајући и бележећи сенку гномона у току дана и године, можемо доћи до неких битних астрономских података. На пример, правац сенке нам говори о [[Азимут|азимутуазимут]]у Сунца (правац који сенка заклапа са правцем север-југ) а дужина сенке о тренутној [[угаона висина Сунца|угаоној висини Сунца]] (угао који права врх сенке-врх штапа заклапа са тлом је угаона висина Сунца). Стране света такође је лако одредити гномоном – најкраћа сенка у току дана усмерена је ка северу.

За сложенија разматрања и прорачуне потребно је доста знања и стрпљења, јер се мора пратити кретање Сунца током целе године, па чак и више година. Стари астрономи били су веома вешти у овоме, па су само уз помоћ гномона одредили [[Равнодневица|равнодневице]] и [[Solsticij|солстиције]], утврдили на небу [[небески екватор]], повратнике и стожернике, израчунали дужину године (старокинески астрономи на основу четворогодишњих мерења добили за дужину године 365,25 дана) и годишњих доба (откриће се приписује [[Талес из Милета|Талесу]], а [[Ератостен]] је први одредио климате – климатске појасе), и још у старој Кини са великом тачношћу израчунали нагиб [[Еклиптика|еклиптике]], док је Ератостен око 320.г.пре н.е. за нагиб еклиптике добио вредност ''ε''=23°51´20´´.Талес је помоћу гномона измерио висину [[Кеопсова пирамида|Кеопсове пирамиде]]. Обичним људима гномон је користио као часовник. У најстарија времена, сваки човек био је живи гномон и на основу дужине своје сенке (у стопама) оријентисао се у времену током дана. <ref name="тм" /><ref>{{Cite book|last1last=Тадић|first1first=Милутин|title=Математичка географија|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|edition=2004.}}</ref><ref>{{Cite book|last1last=Тадић|first1first=Милутин|title=Географска мерења ван школске учионице|publisher=Креативни центар|location=Београд|edition=2013.}}</ref><ref name="еаае" />

У [[Геометрија|геометрији]], гномон је равна фигура која се добија када се уклони [[паралелограм]] из угла већег паралелограма. Ово се посебно односи на [[Питагора|питагорејски]] гномон:

основну јединицу од које се може направити већи број модела, њиховим додавањем да би се добиле веће фигуре.

* {{Cite book | ref= harv|last1last=Тадић|first1first=Милутин|title=Географска мерења ван школске учионице|publisher=Креативни центар|location=Београд|edition=2013.}}

* {{Cite book | ref= harv|last1last=Тадић|first1first=Милутин|title=Математичка географија|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|edition=2004.}}

* {{citeCite book| ref= harv|last=Тадић|first=Милутин|title=Сунчани часовници|location=Београд|publisher=Завод за ученике и наставна средства|year=2002|isbn=978-86-17-10069-6|pages=}}

* {{citeCite book| ref= harv|last=Gazalé|first=Midhat J.|title=Gnomons, from Pharaohs to Fractals|location=Princeton|publisher=Princeton University Press|year=1999|isbn=978-0-691-00514-0|pages=}}

* {{citeCite book| ref= harv|last=Waugh|first=Albert E.|title=Sundials: Their Theory and Construction|location=|publisher=Dover Publications, Inc|year=1973|isbn=978-0-486-22947-8|pages=}}.