Википедија

Emocija — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pretvaranje sablona page u cite book
Ред 3:
'''Emocija''' je uzbuđenost izazvana situacijom ili [[stresorom]] koji je osobi važan. Sastoji se iz tri komponente: '''fiziološke''', '''izražajne''' i '''subjektivne'''. Fiziološka komponenta priprema [[organizam]] za adekvatno reagovanje, izražavanjem se obavlja [[neverbalna komunikacija]], a preko [[doživljaj]]a spoznajemo u kakvom smo stanju. Emocije imaju adaptivnu i komunikativnu funkciju. Dele se na '''''osnovne''''', '''''složene''''', '''''prijatne''''', '''''neprijatne'''''. Osnovne emocije su urođene [[reakcije]] na [[draži]], i izražavaju se kod svih ljudi na sličan način. To su ''[[sreća]]'', ''[[tuga]]'', ''[[ljutnja]]'', ''[[strah]]'', ''[[gađenje]]'' i ''[[iznenađenje]]''. [[Afekt]], [[raspoloženje]] i [[sentiment]] su emocionalna stanja različitog intenziteta i trajanja, a [[afektivni ton]] je doživljaj prijatnosti i neprijatnosti i sastavni je deo svakog [[osećanje|osećanja]].<ref>Psihologija, Biljana Milojević Apostolović, Logos, 2012</ref> Postoji više [[teorija]] o tome kako nastaju emocije: ''Džejms''-''Langeova'', ''Kenon''-''Bardova'' i ''Teorija'' ''kognitivne'' ''procene''. Prema Džejms-Langeovoj teoriji,emocija je doživljaj fizioloških promena u [[organizam|organizmu]] koje se refleksno dešavaju u određenoj situaciji i pokreću određeno [[ponašanje]]. Prema kognitivnim teorijama, emocija je rezultat procene smisla i značaja situacije. Nijedna dosadašnja [[teorija]] emocija nije primenljiva na sve ljude i sve situacije.
 
Emocija je bilo koje [[Свест|svesno iskustvo]]<ref>{{cite book|last=Panksepp|first=Jaak|title=Affective neuroscience : the foundations of human and animal emotions|year=2005|publisher=Oxford Univ.University Press|location=Oxford [u.a.]|isbn= 978-0-19-509673-6|pages=9|edition=[Reprint]|quote=Our emotional feelings reflect our ability to subjectively experience certain states of the nervous system. Although conscious feeling states are universally accepted as major distinguishing characteristics of human emotions, in animal research the issue of whether other organisms feel emotions is little more than a conceptual embarrassment|pages=}}</ref><ref>{{cite journal|last=Damasio|first=AR|title=Emotion in the perspective of an integrated nervous system.|journal=Brain research. Brain research reviews|date=May 1998|volume=26|issue=2-3|pmid=9651488|doi=10.1016/s0165-0173(97)00064-7|pages=83-6}}</ref><ref>{{cite book|editor=Davidson Paul Ekman |editor2= Richard J. |title=The Nature of emotion : fundamental questions|year=1994|publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn= 978-0-19-508944-8|pages=291-93|quote=Emotional processing, but not emotions, can occur unconsciously.|pages=}}</ref> karakterisano intenzivnom mentalnom aktivnošću i izvesnim stepenom [[pleasure|zadovoljstva]] ili [[suffering|nezadovoljstva]].<ref>Cabanac, Michel (2002). "What is emotion?" ''Behavioural Processes'' 60(2): 69-83. "[E]motion is any mental experience with high intensity and high hedonic content (pleasure/displeasure)."</ref><ref name="Schacter"/> Naučni diskurs se pomerio na druga značenja i nema više [[svest|svesnog]] u definiciji. Emocije su obično [[Reciprocal determinism|isprepletane]] sa [[Mood (psychology)|raspoloženjem]], [[temperament]]om, [[Психологија личности|personalnošću]], [[Диспозиција|dispozicijom]], i [[Мотив|motivacijom]].<ref>{{cite web|url=http://psychology.about.com/od/psychologytopics/a/theories-of-emotion.htm |title=Theories of Emotion |publisher=Psychology.about.com |date=13. 09. 2013. |accessdate=11. 11. 2013}}</ref> Po nekim teorijama, [[spoznaja]] je važan aspekat emocije. Osobe koje prvenstveno deluju sledeći emocije koje osećaju mogu da izgledaju kao da ne razmišljaju, mada su mentalni procesi i dalje neophodni, naročito u tumačenju događaja. Na primer, realizacija našeg uverenja da smo u opasnoj situaciji i naknadno uzbuđenje živčanog sistema našeg tela (brz rad srca i disanja, znojenje, napetost mišića) je sastavni deo iskustva našeg osećaja [[strah]]a. Međutim, druge teorije tvrde da je emocija odvojena i da može prethoditi spoznaji.
 
Emocije su kompleksne. Prema nekim teorijama, one su stanja osećanja koja rezultiraju fizičkim i psihološkim promenama koje utiču na naše ponašanje.<ref name="Schacter">{{cite book|last=Scirst Daniel L.|title=Psychology Second Edition|year=2011|publisher=Worth Publishers|location=41 Madison Avenue, New York, NY 10010|isbn=978-1-4292-3719-2|pages=310}}</ref> [[Fiziologija]] emocije je blisko povezana sa [[arousal|uzbuđenjem]] [[Нервни систем|nervnog sistema]], pri čemu su različita stanja i jačine uzbuđenja povezani sa specifičnim emocijama. Emocije su isto tako povezane sa tendencijama ponašanja. Ekstrovertirani ljudi su po prirodi više socijalni i izražavaju svoje emocije, dok su introvertne osobe u većoj meri društveno povučene i sakrivaju svoje emocije. Emocija je često pokretačka sila [[motiv]]acije, pozitivne ili negativne.<ref name="Gaulin 6">{{harvnb|C|2004|pp=}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Emocija”