Неорганска једињења — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:Dinitrogen-pentoxide-3D-balls.png|мини|Azot petoksid]]
'''Неорганско једињење''' је типично [[хемијско једињење]] коме недостају [[Carbon–hydrogen bond|-{C-H}- везе]], или материјал који није [[органско једињење]], мада разлика није прецизно дефинисана, нити је од посебног интереса.<ref>Major textbooks on inorganic chemistry decline to define inorganic compounds: Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Francisco
Неорганска једињења чине већину Земљине коре, иако композиције дубоког [[Мантл|плашта]] остају активна подручја истраживања.<ref name="Newman02">{{cite journal | last=Newman | first=D. K. | last2=Banfield | first2=J. F. | title=Geomicrobiology: How Molecular-Scale Interactions Underpin Biogeochemical Systems | journal=Science | volume=296 | issue=5570 | pages=1071–1077 | doi=10.1126/science.1010716 | pmid=12004119 | date=2002 | df= }}</ref> Традиционално се сматра да неорганска једињења настају у [[геологија|геолошким]] [[систем]]има. Насупрот томе, органска једињења настају у [[Систем органа|биолошким сисемима]]. Међутим треба имати на уму да су многи [[минерал]]и биолошког порекла.<ref>Petrucci R.H., Harwood W.S. and Herring F.G. (2002): General Chemistry, 8th Ed. Prentice-Hall, New York, ISBN 978-0-13-014329-7.</ref><ref>Atkins P., De Paula J. (2006): Physical chemistry, 8th Ed. W. H. Freeman, San Francisco, ISBN 978-0-7167-8759-4</ref>
== Подела једињења ==
Данас, [[хемијско једињење|једињења]] се деле на [[органска једињења|органска]] и неорганска.<ref>{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref> Најстарија подела једињења заснива се на заједничким особинама. Тада су једињења подељена на супстанце сличне [[сирће]]ту, назване [[Киселина|киселине]] ({{јез-лат-лат|acidus}} - кисео), и оне сличне пепелу од дрвета, назване алкалије ({{јез-лат-лат|алкали}} - пепео биљака). Неорганска једињења се деле у 4 групе: оксиде, киселине, базе и соли.
=== Оксиди ===
[[Оксид]]и су једињења [[кисеоник]]а са другим елементима. Готово сви елементи реагују са кисеоником. Реакција при којој настаје оксид назива се [[оксидо-редукција|оксидација]] и она може бити тиха и бурна. Пример бурне оксидације је горење, а примери тихе оксидације су труљење лишћа и рђање гвожђа. Сагоревањем елемената на ваздуху се најчешће добијају оксиди. Оксиди се према саставу деле на оксиде метала и оксиде неметала, а према понашању у води на киселе (-{SO<sub>2</sub>, SO<sub>3</sub>, CO<sub>2</sub>, N<sub>2</sub>O<sub>5</sub>, Cl<sub>2</sub>O<sub>7</sub>, N<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, B<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, P<sub>4</sub>O<sub>6</sub>, P<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-), базне (-{MgO, CaO, Na<sub>2</sub>O, K<sub>2</sub>O, NiO, FeO, Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-), амфотерне (-{N<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, ZnO}-) i неутралне (-{NO, N<sub>2</sub>O, CO}-).
Оксиди неметала који у реакцији са водом дају киселине називају се анхидриди киселине (анхидрид - безводни), а оксиди метала који у реакцији са водом дају базе називају се анхидриди база. Неутрални оксиди су оксиди неметала који не реагују са водом. Амфотерни оксиди су оксиди који могу реаговати и кисело и базно.
|