Боливија — разлика између измена

Пре доласка Европљана област данашње Боливије била је део [[Царство Инка|Царства Инка]] – највеће државе преколумбовске Америке. [[КонкистадориКонкистадор]]и су овладали овим подручјем у 16. веку. Током највећег дела колонијалне владавине [[Шпанска империја|Шпаније]], ова област је била позната као [[Горњи Перу]] и била је под управом [[Вицекраљевство Перу|Вицекраљевства Перу]], ком је припадао највећи део шпанских колонија у Јужној Америци, иако је ово подручје имало значајну аутономију у надлежности [[Краљевска Аудијенција Чаркас|Краљевске Аудијенције Чаркас]]. Борба за независност је трајала од 1809. до 1825, након чега је успостављена република названа по [[Симон Боливар|Симону Боливару]].

У Боливији постоје три слива, чије се воде одводњавају у Атлантски или у Пацифички океан. Слив реке Амазон, назива се и Северни слив, обухвата око 724.000 km² или 66% територије државе. Реке овог слива имају велике [[меандар|меандре]], формирајући на тај начин језера као што је [[Језеро Муриљо|Муриљо]] у [[Департман Пандо|Департману Пандо]]. Главна притока Амазона у Боливији је река [[Маморе]], дугачка око 2.000 km, тече према северу све до ушћа са, другом најважнијом реком у Боливији, [[Бени (река)|Бенијем]], дугачким 1.113 km. Река Бени, заједно са [[Мадеира (река)|Мадеиром]], формира главну притоку Амазона. Остале веће реке које припадају овом сливу су [[Мадре де Диос]], [[Ортон]], [[Абуна]], [[Јато|Јата]], и [[Гвапоре]]. Најважнија језера у овом сливу су [[Рогагвадо]], [[Рогагва]], и [[Хара (језеро)|Хара]]. [[Слив реке Рио де ла Плата]], назива се и Јужни слив, заузима површину од око 229.500 km² или 21% територије Боливије. Реке овог слива су углавном знатно мање него оне које припадају Амазонском сливу. Њему припадају реке Парагвај, [[Пилкомајо]], и [[Бермехо]]. Најважнија језера су [[Убераба (језеро)|Убераба]] и [[Мандиоре]], смештена у боливијским мочварама. Средишњи слив је ендореично подручје. Обухвата површину од 145.081 km² или 13% територије државе. На Андској висоравни налази се велики број језера и река које се не одливају ни у један океан јер су у потпуности окружени Андима. Највећа река овог слива је [[Десагвадеро]], дугачка 436 km. Она истиче из језера Титикака и тече према југоистоку до језера [[Попо]]. Овај слив чине језера Титикака, Попо, [[Коипаса]], река Десагвадеро и сланиште ''Салар де Ујуни''.

Боливија је секуларна држава у којој је зајамчена слобода вероисповести. На основу пописа из 2001, који је спровео Национални институт за статистику, 78% становника Боливије су [[католицизам|римокатолици]], 19% су [[Протестантизам|протестанти]], док 3% припадају другим хришћанским деноминацијама.<ref>{{cite web| url = http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90243.htm | title = Bolivia religion | publisher = Department of State | location = USA | date = 14. 9. 2007. | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref> Протестантизам и традиционална веровања урођеника<ref>{{cite web | url = http://www.traditioninaction.org/HotTopics/i99ht_002_TribalismBolivia.html | title = The Religious Tribalism of Evo Morales in Bolivia | last = Санауха| first = Хуан| publisher = Tradition in action | date = | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.eforobolivia.org/blog.php/?p=1473 | title = Evo Morales consecrated Spiritual Leader of Native Religion | publisher = E foro Bolivia | date = 21. 1. 2010. | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref> убрзано добијају све више следбеника.<ref name="BackgroundNote">{{cite web | title = Background Note: Bolivia | publisher = [[Стејт департмент|United States Department of State]] | url = http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/35751.htm | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref>