Масти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Масти}}
{{Масти}}
'''Масти''' су велика група једињења растворљивих у органиским растварачима, али не у води. Хемијски речено, масти су [[триглицериди]], у ствари [[Естар|триестри]] [[глицерол]]а и било које од [[Масна киселина|масних киселина]]. У зависносни од хемијског састава, могу бити у чврстом или течном стању на собној температури. Мада се речи ''уље'', ''маст'' и ''липид'' често користе као синоними, таква употреба је погрешна, јер су масти у ствари подгрупа [[липид]]а. Прецизније, оне уз [[Биљни восак|воскове]] чине групу простих липида.<ref>{{Cite book|last=Шербан|first=Нада М.|title=Биологија 1|year=2010|publisher=ЗУНС|location=Београд|page=11|isbn=978-86-17-17585-4|pages=}}</ref> [[Ulje|Уље]] је, у прехрамбеном смислу, маст у течном агрегатном стању.<ref>{{Cite book|last=Maton|first=Anthea|title=Human Biology and Health|publisher=Prentice Hall|year=1993|location=Englewood Cliffs|isbn=978-0-13-981176-0|oclc=32308337}}</ref> Масти се од осталих липида издвајају према саставу и физичким особинама.
Све масти се категоришу у [[Засићене масти|засићене]] и [[Незасићене масти|незасићене]]. Друге опет могу бити [[Мононезасићене масти|мононезасићене]] и [[Полинезасићене масти|полинезасићене]], док се другом поделом деле на природне [[цис-маст|''cis''-масти]] и већином вештачке хидрогенизацијом настале [[транс-маст|''trans''-масти]]. Засићене масти су у чврстом агрегатном стању и у њиховим молекулима су све везе једноструке, док у незасићеним има и двоструких веза. Потребно је имати у виду да су масти ограничена група једињења и да, како је већ напоменуто, обухватају само триглицериде. Дакле, у ову групу не спадају остали липиди као што су [[холестерол]] и слични, иако се то често погрешно претпоставља, што је једна од последица мешања значења термина ''липид'' и ''маст''.
Ред 32:
Ова група молекула важна је за многе облике живота, у којима има и градивну и метабилочку улогу. Део су свакодневне [[Људска исхрана|људске исхране]], али и оне осталих [[хетеротроф]]а. У организму, масти се разлажу ензимом [[Липаза|липазом]] синтетисаном у [[гуштерача|панкреасу]]. Примери јестивих масних производа су [[животињска маст]], [[рибље уље]], [[маслац|путер]] и [[ги]], као и егзотична [[китова маст]]. Они се добијају из млека и меса или поткожних делова животиња. Од биљака се добија [[Јестиво уље|јестиво]], на пример, [[сунцокретово уље]]. Процесом [[Хидрогенизација|хидрогенизације]] добија се чврсти [[маргарин]].<ref>{{Cite book|last=Недељковић|first=Татјана|last2=Анђелковић|first2=Драгана|title=Хемија 8|year=2011|publisher=Логос|location=Београд|isbn=978-86-6109-055-4|pages=170-173}}</ref>
[[
Услед постојања есенцијалних масних киселина, које тело не може прозвести, већ се оне морају унети орално исхраном или на неки други начин, немогуће је у потпуности избацити масти из исхране. Не само то, већ би покушај неконзумирања супстанци из ове групе могао довести до здравствених последица. Ипак, ниједна друга маст није неопходна и тело је само може произвести.<ref>{{Cite book|last=Whitney|first=Ellie|title=Understanding Nutrition|year=2008|publisher=Thomson Wadsworth|location=California|page=154|isbn=978-11-3358-752-1|pages=}}</ref>
=== Масно ткиво ===
[[Датотека:Fatmouse.jpg|мини|[[Гојазност|Гојазни]] миш са леве стране има велике залихе адипозног ткива. [[
{{главни|масно ткиво}}
Код животиња, кроз масно, односно адипозно ткиво тело чува метаболичку енергију током одређеног временског периода. У зависности од тренутног физиолошког стања организма, [[адипоцит]]и складиште маст насталу прерадом оне у тело унесене [[Инсулин|исхраном]], или је пак разлажу на масне киселине и глицерол, које шаљу у крвни систем. Према положају, масно ткиво може бити висцерално (налази се испод абдоминалног зида) или поткожно (било где под кожом, укључујући и област изнад абдоминалног зида).<ref>{{cite web|last=Švarc|first=Daniela|title=Visceralno masno tkivno|publisher=Pansport|url=http://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/visceralno-masno-tkivno.html|accessdate=19. 4. 2013.}}</ref>
Ред 61:
;Уље у сликарству
Уље уметници користе на више начина. Прва је употреба уља као везивне материје у [[Боја|боји]]. Масно једињење везује обојен пигмент и ствара уљане боје. Та врста ликовног стваралаштва назива се [[
;Пресретач масти
| |||