Дорски ред — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.148.165.229 (разговор) на последњу измену корисника Славен Косановић ознака: враћање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 6:
'''Дорски ред''' (или '''дорски стил''') је један од три реда организационог система [[класична архитектура|класичне архитектуре]]. Друга два реда су [[Јонски ред|јонски]] и [[Коринтски ред|коринтски]]. У античкој грчкој архитектури два основна реда су дорски и [[јонски ред|јонски]], док је [[коринтски ред|коринтски]] изведен из јонског.{{sfn|Janson|1975|pp=89}} Постоје такође и два нижа реда, дебљи [[тоскански ред]] и богатија варијанта коринтског, [[сложени ред]]. Постоји више верзија дорског реда од којих је први и најстарији Грчки дорски ред од 7. века п. н. е.. Друга позната верзија је Римски дорски ред.
У својој оригиналној верзији [[Грчка|грчки]] дорски [[стуб]]ови стоје директно на равном стубном подножју ([[стилобат]]у) храма без посебне платформе. Труп стуба је [[канелура|канелуриран]] и завршава се вертикално са [[капител]]ом без орнаментике. Капител се састоји од два дела:први, који се шири од трупа навише, ehinus (у облику јастучета) и четвртаста плоча названа [[Абакус (архитектура)|абакусу]] која носи главни венац.
Наглашена карактеристика и грчке и римске верзије дорског реда су [[триглиф]]и и [[метопа|метопе]]. Триглифи су декоративна удубљења стављена да представљају руб традиционалне дрвене греде која седи на једноставном [[фриз]]у који је нижи део главног венца. Испод сваког триглифа су стилизовани округли клинови који изгледају као да су укуцани да би стабилизовали носећи систем стуба и греде. Триглифи су центрирани изнад сваког стуба и са још једним а понекад и два између стубова. Простор између триглифа су метопи који су некад просто а понекад мање скулптурисани. Размаци између стубова су обично постигнути пропорционалним и модуларним мерама мада су два спољна размака између ступова обично мања како би се дала већа визуелна снага угловима храма.
Ред 18:
Израз „дорски храм” се односи на стандардне делове и њихову организацију који чине спољашњост сваког [[храм]]а који је означен као „дорски”.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}} Његова три главна дела су: степенаста платформа ([[стилобат]]), [[стуб]]ови и [[главни венац]] који обухвата све оно што лежи на стубовима{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}}. Дорски стуб чине: стабло, с вертикалним браздама или жлебовима под именом [[канелура|канелуре]]; [[капител]] који сачињава и проширени [[ехинус]] у облику јастучета; и четвртаста плоча названа [[абакус (архитектура)|абакус]].{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}}
Главни венац или [[ентаблатура]], је најсложенији од поменуте три јединице. Подељен је на [[архитрав]] – низ камених блокова који леже непосредно на стубовима, [[фриз]] са [[триглиф]]има и [[метопа]]ма и истурени венац (corniche). На дужим странама храма венац је хоризонталан а на ужим ([[прочеље|прочељима]]) је преломљен тако да обухвати [[забат]] између својих горњих делова.
[[Цела]] храма је саграђена од камених блокова који прилежу један уз други без [[малтер]]а (клесани су изузетно тачно да би саставци били сасвим глатки). Где је било потребе везивани су металним зглавцима или кламфама.
Стубови су, с врло ректим изузецима, састављени из делова, тзв., тамбура. Једна од главних карактеристика стуба дорског реда античког грчког храма јесте да он лежи директно на [[стилобат
[[Кров]] је био од [[цреп]]ова печене земље које су носиле дрвене рожњаче, а дрвене греде су коришћене и за [[таваница|таваницу]].
Основе грчких храмова нису непосредно везане за редове будући да постоје значајне варијације у односу на величину грађевине или пак регионалне склоности градитеља, мада у основи њихове основне црте су веома сличне.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}} Језгро храма јесте цела или [[наос]] (просторија у којој пребива статуа божанства) и предворје, [[пронаос]], које има два стуба и по један [[пиластер]] с обе стране. Неријетко се среће још једно предворје додато иза целе што чини да грађевина буде још симетричнија.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}} У већини храмова ову средишну јединицу окружује низ стубова ([[колонада]]), који се зове [[перистил]]. Такве грађевине су познате као периптералне. Код највећих храмова јонске Грчке може се срести и двострука колонада.{{sfn|Janson|1975|pp=90–91}}
Ред 34:
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Janson|first=H. W.|title=Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas|publisher=Prosveta|year=1975|id=|publication-place=Beograd, Jugoslavija|type=Umetnost|chapter=Stari svet, 5. Grčka umetnost}}
== Спољашње везе ==
| |||