Угљоводоник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м pretvaranje sablona page u cite book |
||
Ред 3:
У [[organic chemistry|органској хемији]], '''угљоводоник''' је [[органско једињење]] која садрже само [[атом]]е [[угљеник]]а и [[водоник]]а.<ref name=Silberberg>{{cite book | last = Silberberg | first = Martin | title = Chemistry: The Molecular Nature Of Matter and Change | location = New York | publisher = McGraw-Hill Companies | date = 2004 |isbn=978-0-07-310169-9}}</ref>{{rp|620}} Угљоводоници су примери [[group 14 hydride|хидрида 14. групе]]. Угљоводоници из којих је један [[атом]] водоника био уклоњен су угљоводоничне [[functional group|функционалне групе]].<ref>IUPAC Goldbook [http://goldbook.iupac.org/H02891.html ''hydrocarbyl groups''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100107005513/http://goldbook.iupac.org/H02891.html |date=7 January 2010 }}</ref> Угљоводоници се састоје из основног угљениковог скелета (међусобно повезаних атома угљеника) и водоникових атома који су повезани на тај скелет.<ref name="Clayden1st">{{Clayden1st}}</ref><ref name="McMurry3rd">{{McMurry3rd}}</ref><ref name="March6th">{{March6th}}</ref> Пошто угљеник има 4 електрона у својој најудаљенијој љусци (и зато што свака [[ковалентна веза]] захтева донацију једног електрона, по атому, за везу), угљеник има тачно четири везе, и стабилан је само ако се користе све ове 4 везе. Ароматични угљоводоници ([[арени]]), [[алкани]], [[циклоалкани]] и једињења на бази [[алкин]]а су различити типови угљоводоника.
Већина угљоводоника који се налазе на [[Земља|Земљи]] природно се јављају у [[Нафта|сировој нафти]], где разграђена органска материја пружа обиље угљеника и водоника који, када се вежу, могу да се [[Katenacija|катенирају]] тако да формирају наизглед неограничене ланце.<ref>Clayden, J., Greeves, N., et al. (2001) ''Organic Chemistry'' Oxford {{page|year=|
== Подела угљоводоника ==
Према скелету, угљоводоници се деле на ацикличне (отворен скелет, има главу и реп) и цикличне (затворен скелет, нема ни главе ни репа). Као што је дефинисано у [[IUPAC номенклатура органских једињења|IUPAC номенклатури органских једињења]], угљоводоници се деле према врсти везе унутар скелета на засићене, незасићене и ароматичне.
* Засићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају само једноструке [[хемијска веза|хемијске везе]] (нема двоструких нити троструких веза). Формула за [[open-chain compound|ацикличне]] засићене угљоводонике (i.e., [[алкан]]е) је -{C<sub>''n''</sub>H<sub>2''n''+2</sub>}-.<ref name=Silberberg/>{{rp|623}} Најопштија форма засићених угљоводоника је -{C<sub>''n''</sub>H<sub>2''n''+2(1-''r'')</sub>}-, где је -{''r''}- број прстенова. Они са тачно једним прстеном су [[циклоалкан]]и. Засићени угљоводоници су основа [[Нафта|нафтних горива]] и присутни су у било линеарним или разгранатим облицима. Реакција супституције је њихово карактеристичнио својство (попут [[Халогенација|реакције хлоринације]] којом се формира [[хлороформ]]). Угљоводоници са истом [[molecular formula|молекулском формулом]] али различитим [[structural formula|структурним формулама]] се називају [[structural isomer|структурним изомерима]].<ref name=Silberberg/>{{rp|625}} Као што се може видети на примеру 3-[[3-Metilheksan|метилхексана]] и његових виших [[homology (chemistry)|хомолога]], разгранати угљоводоници могу да буду [[Chirality (chemistry)|хирални]].<ref name=Silberberg/>{{rp|627}} Хирални засићени угљоводоници сачињавају бочне ланце [[биомолекул]]а као што су [[хлорофил]] и [[токоферол]].<ref>Meierhenrich, Uwe. [https://books.google.com/books?id=a2J23yPEaBQC&printsec=frontcover Amino Acids and the Asymmetry of Life] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170302071809/https://books.google.com/books?id=a2J23yPEaBQC&printsec=frontcover |date=2 March 2017 }}. Springer
</ref>
* Незасићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају не само једноструке, већ и двоструке и/или троструке [[хемијска веза|хемијске везе]]. Они са двоструком везом се називају [[алкен]]и, и имају формулу -{C<sub>''n''</sub>H<sub>2''n''</sub>}- (претпостављајући нецикличке структуре).<ref name=Silberberg/>{{rp|628}} Они који садрже [[трострука веза|троструке везе]] називају се [[алкин]]и, и имају формулу -{C<sub>''n''</sub>H<sub>2''n''−2</sub>}-.<ref name=Silberberg/>{{rp|631}}
| |||