Хрватски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 91.187.148.66 (разговор) на последњу измену корисника 213.149.159.237
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 21:
{{Јужнословенски језици}}
[[Датотека:Serbo croatian languages2006-sr.png|мини|300п|Подручје на коме већина становника говори хрватски језик (2006. године)]]
[[Датотека:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|мини|rightдесно|265п|Суботица је једина општина у Војводини у којој је хрватски службени језик (2003)]]
'''Хрватски језик''' је стандардни [[јужнословенски језици|јужнословенски]] [[језик]] којим говори око 5,5 милиона људи <ref>{{cite web|title=Хрватски|year=2001 - 2004| url = http://www.ethnologue.com/language/hrv}}</ref>, углавном Хрвата, и неутврђен број хрватских исељеника у обе Америке, Аустралији и Европи. Сличан је [[српски језик|стандардном српском језику]] (и српски и хрватски и бошњачки језик, као и црногорски који још није доживео пуну лингвистичку афирмацију, стандардизовани су на истом дијалекту - [[источнохерцеговачки дијалекат|источнохерцеговачком]]), а као стандардни језик се [[1991]]. издвојио из [[српскохрватски језик|српскохрватског језичког стандарда]]. Хрватска језичка норма (али другачијег старијег типа) је постојала и пре стварања српскохрватског стандарда.
 
Ред 28:
== Хрватски језик као систем дијалеката ==
На дијалекатском нивоу, хрватски језик обухвата [[чакавско наречје]] (12% Хрвата), [[кајкавски језик|кајкавско наречје]] (31 % Хрвата) и [[штокавско наречје]] (57 % Хрвата).
[[Датотека:Croatian dialects in Cro and BiH 1.PNG|400п|centerцентар|Хрватски (из)говори у Хрватској и БиХ]] Чакавским наречјем говоре само [[Хрвати]], док кајкавским говоре и [[Словенци]] а [[штокавско наречје|штокавским]] дијалектом се служе првенствено [[Срби]], [[Бошњаци]], [[Црногорци (народ)|Црногорци]] и око половине Хрвата. Од штокавских дијалеката архаичним шћакавским (тзв. славонским) говоре само Хрвати, новоштокавским икавским (тзв. босанско-далматински дијалекат) и ијекавско-шћакавским (тзв. источно-босански дијалекат) Хрвати и Бошњаци, а новоштокавским ијекавским (тзв. источнохерцеговачко-крајишки дијалекат) Срби, Бошњаци, Црногорци и Хрвати (око Дубровника и Слуња). Хрвати у Градишћу ([[Аустрија]]) служе се посебним, градишћанско-хрватским језиком који је чакавско-штокавски амалгам (сличан получакавштини Гацке око Оточца), а у околним земљама ([[Мађарска]], [[Словачка]]) мешавином штокавских, чакавских и кајкавских дијалеката. Хрвати у италијанској покрајини Молисе говоре икавско-штокавским дијалектом, а Хрвати Крашовани у [[Румунија|Румунији]] и Јањевци на Космету служе се торлачким дијалектом.
 
== Историја хрватског језика до „Хрватског народног препорода“ ==
Ред 159:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv| last=Matković| first = Hrvoje|authorlink = Hrvoje Matković| editor = | others = | title = Suvremena politička povijest Hrvatske | origdate=| origyear=| origmonth = | url = | format = | accessyear=| accessmonth = | edition = |date=|year=1999| month = | publisher = | location = Zagreb | language = |id= | doi = | chapter = | chapterurl = }}
 
== Спољашње везе ==
Ред 172:
{{Службени језици ЕУ}}
 
[[Категорија:Хрватски језик|* ]]
[[Категорија:Јужнословенски језици]]
[[Категорија:Језици Хрватске]]