Просветитељство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 21:
Имануел Кант је такође написао одговор и дефинисао просветитељство као „човеково ослобођење од властитиог самонаметнутог старатељства“, старатељства описаног као „човекова неспособност у кориштењу свог разумевања без спољашњег усмеравања“.<ref>Immanuel Kant, "What is Enlightenment?", 1.</ref> За Канта је просветитељство било „коначно одрастање човечанства, еманципација човекове свести од незрелог стања незнања.“{{sfn|Porter|2001|p=1}} Према историчару [[Roy Porter|Роју Портеру]], теза о ослобођењу људског ума од догматског стања незнања, које је према његовом тумачењу било превалентно у оно доба, срж је онога што је доба просветитељства покушало досећи.
 
Према [[Bertrand Russell|Бертанду Раселу]], међутим, просветитељство је фаза једног постепеног развоја, који је започео још у антици, а разум и преиспитивање постојећег поретка били су стални идеали кроз целу историју.<ref name="Russell, Bertrand p492pp. 492-494">{{Cite book|last=Russell|first=Bertrand|authorlink=Бертранд Расел|title=A History of Western Philosophy|pages=492—494}}</ref> Русел објашњава да је просветитељство на послетку произашло из [[протестантизам|протестантске]] реакције на [[Католицизам|католичку]] [[Контрареформација|контрареформацију]], кад су се филозофски ставови из задње две стотине година коначно кристализовали у кохерентан светоназор. Русел сматра да су се многи од филозофских ставова, као преферирање демократије у односу на монархију, у почетку појавили међу протестантима раног [[16. век]]а као оправдање њихове жеље за раскидом односа с [[папа|папом]] и [[Католичка црква|Католичком црквом]]. Премда су многе од тих филозофских идеала касније преузели и католици током [[18. век]]а, просветитељство је према Раселовом мишљењу главна манифестација раскола који је започео [[Мартин Лутер]].<ref name="Russell, Bertrand p492pp. 492-494"/>
 
Шартије (1991) објашњава да је просветитељство измишљено у каснијем раздобљу у сврху постизања политичких циљева. Он тврди да су основни текст канона просветитељства измислиле вође [[Француска револуција|Француске револуције]], тако што су изабрали одређене ауторе и идентификовали их са самим покретом просветитељства како би легитимирали своју републиканску политичку агенду.<ref>Chartier, Roger. ''The Cultural Origins of the French Revolution'' (1991). The argument is expanded in Daniel Brewer, ''The Enlightenment Past: Reconstructing Eighteenth-Century French Thought'' Cambridge University Press, 2008.</ref>