Први енглески грађански рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
|||
Ред 32:
=== Наоружавање Парламента ===
Нови Парламент, који се на сазив краља састао 3. новембра 1640, био је самоуверенији и борбенији од претходних. Безуспешни покушај краља [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса I]] у јануару 1642. да ухапси петорицу вођа парламентарне опозиције, навео је [[Парламент Енглеске|енглески Парламент]] да позове под оружје [[лондон]]ску [[Милиција|милицију]] која је већ била стала уз њега, и да образује стајаћи заштитни одред, а предузео је кораке да придобије и
Северне и западне грофовије, претежно пољопривредне, у којима је преовлађивао утицај [[Племство|високог племства]], стале су углавном уз краља, а јужне и источне, са развијеном трговином и индустријом ([[Мануфактура|мануфактуре]]) уз Парламент. Већи градови на северу и западу [[Краљевство Енглеска|Енглеске]] били су на страни Парламента, а знатан део племства на југу и истоку уз краља. Енглеска територија била је подељена на приближно два једнака дела, али је на страни Парламента била било шест седмина становништва. [[Лондон]] је имао скоро пола милиона становника. На територији коју су држале присталице Парламента, биле су скоро све луке и бродоградилишта. Контрола лука омогућавала је маневрисање војске Парламента, а онемогућавала је краљу да добије појачање са стране.<ref name="ВЕ2" />
Међутим, обе стране имале су тек да створе војску: краљ уз кога се налазило племство имао је више кадрова, управо више људи вичних војном занату, али је Парламент, на чијој је страни била [[буржоазија]] (банкари и трговци), имао више новца. Захваљујући највише новцу, Парламент је у току грађанског рата створио ефикасну професионалну војску, која је на крају превагнула.<ref name="ВЕ2">{{cite book |last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 2) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=692}}</ref>
== Рат ==
{{Location map many
| |||