Атанасије Стојковић — разлика између измена

Атанасије је рођен у Руми 1773. године, од оца Јована Стојковића и мајке Ане Гроздић. У родном месту је пошао у школу и после основне, био је послат да учи кожарски трговачки занат у Пешти. Оданде 1787. године побегне и смести се код неког унијатског свештеника у [[Трнава|Трнави]] (Словачкој), где је певао у цркви. После смрти доброчинитеља Словака 1789. године, вратио се кући, где га је чекала мајка удовица. Прихватио га је земљомер Рајић у Илоку за практиканта, који је радио на изради земљишњих књига.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> Млади Стојковић се затим вратио у Руму и прихватио да буде српски народни учитељ. Али септембра 1793. године уз подршку пријатеља, кренуо је на више школе. После приватног припремања, завршио је средњу „граматикалну латинску школу” у [[Шопрон]]у, а затим и логику у [[Сегедин|сегединскомсегедин]]ском Лицеју. Школске 1795/1796. године слушао је физику у [[Пожун]]у, али до марта 1797. године посветио се ту и учењу права. Намеравао је да (по добијању стипендије) настави студије у Саксонији. У међувремену бавио се пола године у Бечу, учећи аустријско право и грчки језик. Затим је отишао у [[Гетинген]] на студије природних наука, где је [[1799]]. године стекао звање доктора филозофије, и постао први [[Срби]]н који је докторирао на том универзитету <ref>После [http://www.rastko.rs/filosofija/jbalevic/bbalevic-religija_c.html Бојана Јована Стефановића Балевића који је докторирао] у [[Хале]]у [[1752]]. године, Атанасије Стојковић је био други Србин са докторском титулом уопште.</ref> и члан Гетингенског и [[Јена|Јенског]] ученог друштва. Током те 1799. године дружио са са многим ученим људима у Јени, Лајпцигу и Гетингу. Крајем 1799. године вратио се као доктор филозофије у завичајни Срем. Иако је у Гетингу завршио по други пут Богословију није прихватио монашки чин по савету архимандрита Рајића. Вратио се у Пешту и ту је неколико година радио истраживања и писао српске књиге. Од писања се чак као мало ко и обогатио, али му је капитал проневерио један купац у Бечу. На наговор [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] од 1801. до 1803. у Будиму је писао књигу ''"Фисика, простим језиком списана за род славено-сербскиј"'' у три тома, која је прво такво дело на српском језику, и обухвата не само физику већ и метеорологију, астрономију, минерологију па чак и ботанику и зоологију. Овим се Стојковић сврстао у ред српских просветитеља, уз Доситеја и [[Павле Соларић|Павла Соларића]].

* „Фисика” (1801—1803) – тротомно дело, прва овакве врсте код Срба<ref>{{Cite book|last=Milovanović |first=Miodrag |title=Srpska naučna fantastika |year=2016|publisher=Everest media |location=Beograd |pages=32}}</ref>

* О јавленијах городов и прочего в воздух, називајемих фата моргана (О појавама градова и осталог у ваздуху названог фатаморгана) 1808.

* Началнија основанија умозрителној и опитној физики по новејшим откритијам (Почетне основе апстрактне и експ. физике до најновијих проналазака)1809.

* О преохраненији себија от ударов молниј во всех случајах жизни (О личном чувању од удара грома у свим животним приликама) 1810.

* О причинах ђелајушчих воздух неспособним дља диханија и о средствах предохрањајушчих от совершеној порчи (О узроцима који чине ваздух неупотребљивим за дисање и о средствима која заштићују од потпуних оштећења) 1811.

* Система физики (Систем физике ) 1813.

* Началнија основанија физическој географији (Почетне основе физичке географије) 1813.

* О саранче и способах истребљенија јеја (О скакавцима и начину њиховог истребљења) 1825.

* О отводах молниј и града (О одвођењу – деривацији муње и града) 1826.

* Зашчишченије градових отводов (Заштита противградних средстава) 1826.

* Систематическоје изложеније обезводњенија мокрој почви (Систематско излагање о одводњавању подводног земљишта) 1827.

* {{Cite book| ref=harv|last=Milovanović |first=Miodrag |title=Srpska naučna fantastika |year=2016|publisher=Everest media |location=Beograd |pages=32}}

* [https://web.archive.org/web/20070310221742/http://www.vojvodina.com/zanimljivosti/arhiva4/041006.html] или [https://web.archive.org/web/20090409234817/http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/04-10-2004/Strane/reportaze.htm] чланак „Српско име за сибирску пустош“ („Дневник“, 4. октобар 2004.)

* {{Cite book| ref=harv|last=Стојковић|first=Атанасије|title=Новиј завјет Господа нашего Исуса Христа|url=https://books.google.com/books?id=NKQMAAAAIAAJ|year=1834|publisher=V tip. Karla Taukhnit︠s︡a}}