Гликолиза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м razne izmene |
||
Ред 6:
Гликолиза је одређена секвенцом од десет реакција посредованих [[ензим]]има. Интермедијери представљају улазне тачке у гликолизу. На пример, већина [[моносахарид]]а, као што су [[фруктоза]] и [[галактоза]], могу да буду конвертовани у један о тих интермедијера. Интермедијери исто тако могу да буду директно корисни. На пример, интермедијер [[дихидроксиацетон фосфат]] (-{DHAP}-) је извор [[глицерол]]а, који се комбинује са [[Masna kiselina|масним киселинама]] и формира масти.
Гликолиза је од кисеоника независтан метаболички пут. Dругим речима у њој се не користи молекуларни кисеоник (i.e. атмосферски кисеоник) за било коју од њених реакција. Међутим продукти гликолизе ([[пируват]] -{[[NADH]]}- + -{H}-<sup>+</sup>) у неким случајевима бивају [[Гликолиза#Постгликолизни процеси|метаболизовани]] користећи атмосферски кисеоник.<ref name=stryer>{{cite book|last=Stryer |first= Lubert | title=In: Biochemistry. |chapter= Glycolysis. |edition= Fourth |location= New York |publisher= W.H. Freeman and Company|publication-date=1995
Гликолиза се одвија у већини организама у [[цитосол]]у ћелија. Најзаступљенији тип гликолизе је ''Ембден–Мејерхофов–Парнасов (ЕМП) пут'', који су открили [[Густав Ембден]], [[Otto Meyerhof|Ото Мајерхоф]], и [[Јакуб Карол Парнас]]. Гликолиза се исто тако односи на друге путеве, као што је ''[[Entner–Doudoroff pathway|Ентнер-Доудорофов пут]]'' и разни хетероферментативни и хомоферментативни путеви.<ref>Kim BH, Gadd GM. (2011) Bacterial Physiology and Metabolism, 3rd edition.</ref>
|