Симбиоза — разлика између измена

* [[мутуализам (биологија)|мутуализам]] - дејство међу организмима које је повољно за обоје

Једном успостављени симбиотски односи могу да се мењају кроз сва три наведена типа односа, током дугог временског периода или у зависности од околности. Симбиотски односи и њихово успостављање представља битан фактор у [[Еволуција (биологија)|еволуцији]] [[Популација (биологија)|популација]] [[врста (биологија)|врста]].

У основне симбиотске односе спадају различити облици симбиозе у ужем смислу дефинисани према томе да ли један од чланова у узајамном односу има корист а други трпи само штету ([[паразит]]изам), један има корист а други је без икаквог ефекта ([[коменсализам]]) или оба члана симбиозе имају корист ([[мутуализам (биологија)|мутуализам]]).<ref name="4а">N.Đukić, S.Maletin, Poljoprivredna zoologija sa ekologijom II - Zooekologija, Univerzitet u Novom Sad, Novi Sad,1998</ref>

У коменсализам се у ужем смислу подразумевају и случајеви када коменсал користи остатке хране партнера. Такав је случај са неким морским рачићима који живе у ждрелној дупљи асцидија и узимају део хране од њих, или рачићима и рибама који живе у плаштаним дупљама великих шкољки и пужева.<ref name="2а" /> Ту спадају и протозе флагелати који живе у цреву сисара и хране се њиховим цревним бактеријама.<ref name="5а">V.L. Hooper, L.Bry, P.G. Falk, J.I. Gordon, BioEssays 20 (1998) 336</ref> У еволутивном смислу коменсализам с једне стране води ка мутуализму а с друге ка паразитизму.<ref name="6а">A.E.Douglas, Heredity 81 (1998) 599</ref>.

[[Мутуализам (биологија)|Мутуализам]] је реципрочан и облигаторан однос између јединки две врсте. Дејство му је увек позитивно за оба партнера. Често се са појмом симбиозе повезује само мутуализам, иако је симбиоза општији појам и обухвата још врсти односа.<ref name="4а" />

Још интимнији облик међусобног односа две животиње остварује се у мутуалистичким симбиотским односима у случајевима када један од партнера живи у унутрашњости другог. Симбиотске једноћелијске алге са зеленим и мрким пигметом (''Zoohlorella'' и ''Zooxantella'') сусрећу се у телу код већег броја морских и слатководних животиња, [[сунђери|сунђера]], [[дупљари|дупљара]], [[пљоснати црви|пљоснатих црва]] и других. Домаћини обично користе угљене хидрате и кисеоник који продукују алге, док [[алге]] користе угљендиоксид и азотне материје које луче домаћини.<ref name="1а" /><ref name="2а" />.

На основу истраживања <ref>K.W.Jeon, Intern. Rev. of Cytol. Supplement 14 (1983) 29</ref>, показало се да је вероватно да односи који започињу као [[паразит]]ски могу током времена да еволуирају у [[Мутуализаммутуализам (биологија)|мутуалистички однос]]. То се догађа тако што два организма еволирају у правцу смањења штета за домаћина, јер ни један паразит не тежи да убије домаћина брзо пошто на тај начин смањује могућност сопственог преживљавања.

Постоје и примери где [[мутуализам (биологија)|мутуалистички]] односи изгледа еволуирају у [[коменсализам|коменсалистичке]] или чак и [[паразит]]ске. Неке паразитске гљиве изгледа да су еволуирале од предака који су живели у мутуалистичком односу у заједници сличној лишајевима. Неке бактерије које живе у нашем дигестивном тракту обезбеђују нам витамин ''К'', па су дакле еволуирале од коменсала у муталисте.