Алексије I Комнин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Поправљене везе: Селџуци → Селџучко царство, Сард → Сард (Турска) |
||
Ред 48:
== Сукоби са Печењезима и Куманима ==
Током [[1087]]. [[јерес|јеретици]] су се удружили са [[Печенези|Печењезима]], који харају Тракијом. Цар Алексије I Комнин креће у Мезију да се освети, али био је присиљен на повлачење. Током повлачења [[Печенези|Печењези]] су га заробили и присилили да потпише мир и да им плати велику суму новца. Током [[1090]]. Печењези поново нападају Тракију и улазе у савез са [[Селџучко царство|Селџуци]]ма, тако да су покушали заједничку опсаду Цариграда. Алексије Комнин улази у савез са хордом од 40.000 [[Кумани|Кумана]]. Византија и [[Кумани]] су заједнички потукли Печењеге у Тракији [[29. април]]а [[1091]]. у бици код Лебуниона.
После обрачуна са Печењезима, Кумани су постали опасност и започели су серију пљачкашких напада на царске територије. Вођа Кумана је твдио да је он Константин Диоген, давно преминули син цара Романа IV Диогена. Кумани су харали Тракијом, све док њихов вођа није елиминисан крај Адријанопоља. Када је умирио Балкан Алексије Комнин је могао обратити пажњу на Малу Азију, чији велики део су освојили Турци Селџуци.
Ред 58:
Није знао што да ради с њима. Предложио је Петру Пустињаку, да сачекају главнину крсташке војске. Већина те сељачке војске је била нестрпљива, желели су да преотму Никеју од Турака. Претрпјели су изузетно тежак пораз, тако да је од 20.000 крсташа остало живо само 3.000.
Друга група крсташа је била много организованија. Водили су је [[Готфрид Бујонски]], [[Боемунд Тарентски]] и [[Ремон Тулуски]]. Алексије Комнин се састајао са вођама крсташа и од њих је тражио да положе заклетву да ће све освојене територије, које су припадале Византији боти враћене. Алексије Комнин је са своје стране обећавао да ће снабдевати крсташе. Пошто се први крсташки рат показао успешним многи градови и територије су враћене Византији. [[Опсада Никеје (1097)|Опсада Никеје]] [[1097]]. присилила је град да се преда цару. Следећа [[Битка код Дорилеја (1097)|победа код Дорилеја]] 1097. омогућила је да се Византији током 1097—1099. врате [[Родос]], [[Измир|Смирна]], [[Киос]], [[Ефес|Ефез]], Филаделфија и [[Сард (Турска)|Сард]].
После [[опсада Антиохије|опсаде Антиохије]] Боемунд Тарентски је тврдио да је Алексије Комнин прекршио свој део договора, па зато није враћао Антиохију Византији. Тек [[1108]]. је Боемунд пристао да буде византијски вазал ([[Деволски споразум]]).
| |||