Бомбардовање зграде РТС — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 21:
}}
'''Бомбардовање зграде [[Радио-телевизија Србије|РТС]]''' у [[Београд]]у од стране [[НАТО]] снага је извршено [[23. април]]а [[1999]]. године у 2:06, током [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања СР Југославије]] и [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]]. Тада је живот изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:430780-Godisnjica-bombardovanja-RTS „Годишњица бомбардовања РТС“], [[Вечерње новости]], [[23. април]] [[2013]].</ref>
== Повод за бомбардовање ==
Влада Србије је у октбору 1998. године донела „Уредбу о посебним мерама у условима претњи оружаним нападима НАТО“, затим и Закон о информисању, чиме је ограничавано реемитовање страних медија.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/459/09.html |title=Утишани гласови |publisher=[[Време (недељник)|Време]] |date=|accessdate=4. 9. 2015.}}</ref> НАТО је, након што је РТС одбио захтев да емитује шест сати програма западних медија током дана, прогласио РТС легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије“, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату, првенствено избегавајући информисање о масовним прогонима и злочинима над [[Албанци]]ма од стране југословенске војске, полиције и паравојних формација.{{sfn|Jokic|2003|p=100}}<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnaevropa.org/content/RTS_NATO/1613936.html|title=Deset godina od bombardovanja RTS-a |publisher=slobodnaevropa.org |date=|accessdate=4. 9. 2015.}}</ref>
== Реакције ==
[[Амнести интернашонал]] је напад окарактерисао као ратни злочин сматрајући да је прекршен Члан 52(2) Протокола 1 [[Женевске конвенције]] која дефинише војне и цивилне циљеве, наводивши да учешће у пропаганди није довољан аргумент да се медијска установа прогласи легитимним циљем.<ref>{{cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/140000/eur700182000en.pdf|title=Amnesty Warns NATO: 1999 Bombing of Radio and Television of Serbia (RTS) is a war crime |publisher=[[Амнести интернашонал]] |date=|accessdate=24. 4. 2019.}}</ref> [[Hjuman rajts voč|HRW]] је критиковао напад образложивши да није било разлога да се нападне телевизијски студио уместо одашиљача, такође позивајући се исти члан Женевске конвенције, по којем је НАТО требало да преузме мере предострожности и обезбеди јасно упозорење чак и у случају да је могао да оправда проглашење легитимним циљем.<ref name=HRW>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20141022190610/http://www.hrw.org/reports/2000/nato/Natbm200-01.htm|title=THE CRISIS IN KOSOVO |publisher=[[Hjuman rajts voč|HRW]] |date=|accessdate=4. 9. 2015.}}</ref> Такође, наводе да су ризици за цивилно становништво превазишли војну корист.<ref name=HRW/> Према једној од анализа [[Црвени крст|Црвеног крста]], није било сумње да је РТС коришћен као средство ратне пропаганде и да то по Женевској конвенцији није довољан разлог да се прогласи војним циљем, али да је зграда РТС-а у складу са Члан 5(2) Протокола 1 проглашена објектом двоструке употребе (цивилни и војни) због коришћења одашиљача за потребе оружаних снага.<ref>{{cite web|url=https://casebook.icrc.org/case-study/protection-journalists|title=Protection of Journalists and Media Professionals in Time of Armed Conflict |publisher=[[Црвени крст]] |date=|accessdate=24. 4. 2019.}}</ref>
[[Репортери без граница]] су 2002. године објавили извештај у којем су саопштили да постоји бојазан да би напад на РТС могао да послужи као опасан преседан и отвори пут за сличне нападе на медије у другим сукобима.<ref>{{cite web|url=https://rsf.org/en/news/was-bombing-serbias-state-tv-headquarters-necessary-reporters-without-borders-meets-nato-leaders|title=Was the bombing of Serbia's state TV headquarters necessary? Reporters Without Borders meets NATO leaders |publisher=[[Репортери без граница]] |date=|accessdate=24. 4. 2019.}}</ref> [[Независно удружење новинара Србије]] је 2012. године осудило бомбардовање, али додало да нема сумње да су тадашњи режим и руководство жртвовали животе 16 људи.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1165494/Milanovi%C4%87+iza%C5%A1ao+iz+zatvora.html Milanović izašao iz zatvora (РТС, 31. август 2012)]</ref> [[Ноам Чомски]] је 2015. године упоредио [[Напад на редакцију листа Шарли Ебдо|терористички напад]] на редакцију листа [[Шарли Ебдо]] са бомбардовањем зграде РТС-а.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=20&nav_category=11&nav_id=948834 Чомски о „Шарлију“: А напад на РТС? (Б92, 20. јануар 2015)]</ref> Једна од представница чланова породица жртава бомбардовања РТС-а, Жанка Стојановић, је критиковала став Чомског уз изјаву да су власт [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и војни врх били унапред упознати с нападом, али да су жртвовали раднике како би се пред светом представили као жртве док су истовремено спроводили терор на Косову.<ref>[https://pescanik.net/comski-rts-i-sarli-ebdo/ Чомски, РТС и Шарли Ебдо (Пешчаник, 22. април 2015.)]</ref> Жанка Стојановић је, такође, била коаутор у књизи новинара Зорана Јањића „Тишина у Абердаровој” у којој је представио документа и детаље о погибији радника. Јањић је изјавио да је на основу свих докумената и сведочења утврђено да је војска користила зграду РТС-а и да војни и државни врх сносе највећу одговорност за погибију радника.<ref>[https://www.danas.rs/drustvo/rts-snima-film-o-pogibiji-radnika-u-nato-bombardovanju/ РТС снима филм о погибији радника у НАТО бомбардовању (Данас, 25. април 2017.)]</ref>
Ред 57:
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv |last=Jokic|first=Aleksandar|title=Lessons of Kosovo: The Dangers of Humanitarian Intervention|url=https://books.google.com/books?id=NQJJ_BScMx0C&pg=PA100|year=2003|publisher=Broadview Press|isbn=978-1-55111-545-0|pages=100}}
== Спољашње везе ==
| |||