Библиотекарство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 1:
'''Библиотекарство''' је интердисциплинарна [[наука]] која се бави функционисањем, организациојом и потребама [[библиотека]]. У данашње време раширена је употреба [[рачунар]]а у библиотекама, што омогућује бржу претрагу и проналажење [[књига]], било тематском претрагом, писцу, или кључним речима, пошто су књиге класификоване користећи неки од расположивих [[класификациони систем|класификационих система]]. Она се бави прикупљањем, организовањем, чувањем, и ширењем информација. [[Martin Schrettinger|Мартин Шретингер]], баварски библиотекар, сковао је назив дисциплине у окриру свог рада (1808–1828) са насловом -{''Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft oder Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars''}-.<ref>{{cite web|url=http://www.deutsche-biographie.de/sfz79181.html |title = Deutsche Biographie – Schrettinger, Martin |website = www.deutsche-biographie.de |accessdate=31. 03. 2016 }}</ref> Уместо да класификује информације на бази природе елемената, као што је то раније рађено у баварској библиотеци, Шретингер је организовао књиге по абецедном реду.<ref>{{cite web|last=Buckland|first=M|date=12. 6. 2005 |title= Information schools: a monk, library science, and the information age |url= http://people.ischool.berkeley.edu/~buckland/huminfo.pdf }}.</ref> Прву америчку школу за библиотекарство основао је [[Мелвил Дјуи]] на Универзитету Колумбија 1887. године.<ref name=oclc/><ref name=deutsche/>
 
Историјски гледано, библиотекарство је такође укљученено у архивистику. Архивистика показује како су извори информација организовани да служе потребама изабраних корисничких група, начин на који људи комуницирају са класификационим системима и технологијом, како се информације стичу, како су људи обучени и едуковани за каријере у библиотекама, правни статус библиотека и информационих ресурса и примењене науке рачунарске технологије која се користи у документацији и управљање записима. Академске студије у библиотеци обично укључују прикупљање менаџмента, информационих система и технологија, методе истраживања, каталогизацију и класификацију, очување, референца, статистике и управљања. Библиотекарство се константно развија, обухватајући нове теме као што су управљање базама података, информације о архитектури и управљање знањем, између осталих.