Јужни Јемен — разлика између измена

Године [[1980]]., председник [[Абдул Фатах Исмаил]] дао је оставку и отишао у егзил у [[Москва|Москву]].<ref>Halliday, Fred, '''Revolution and Foreign Policy: The Case of South Yemen, 1967-1987''', Cambridge University Press,. {{page|year=2002, pp. |id=|pages=35}}</ref> Његов наследник, [[Али Насир Мухамед]] проводио је мирољубивију политику према суседима Северном Јемену и [[Оман]]у. Дана [[13. јануар]]а [[1986]]., у главном граду [[Аден]]у избиле су борбе између присталица Али Насира и Исмаила, који се вратио из егзила. Борбе за власт су трајале више од месец дана, а завршиле су многобројним жртвама, Али Насировим свргавањем и Исмаиловом смрћу. Али Насир и 60.000 осталих људи пребегли су у Северни Јемен. Нови секретар Социјалистичке партије Јемена постао је [[Али Салим ел Беид]].<ref>Katz, Mark, '''[http://digilib.gmu.edu:8080/jspui/bitstream/1920/3127/1/civil%20conflict%20in%20south%20yemen.pdf Civil Conflict in South Yemen] {{Wayback|url=http://digilib.gmu.edu:8080/jspui/bitstream/1920/3127/1/civil%20conflict%20in%20south%20yemen.pdf |date=20110718172214 }}''', Middle East Review, Fall 1986</ref>

|Површина (km²²)

* {{Cite book | ref= harv|last=Ismael| first = Tareq Y.| authorlink = Tareq Y. Ismael | author2=Jacqueline S. Ismael | title = The People's Democratic Republic of Yemen: Politics, Economics, and Society; The Politics of Socialist Transformation | publisher = Lynne Rienner Pub |year=1986| location = |url=| doi = |isbn=978-0-931477-96-6}}