Битка код Батине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ажурирање података |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 12:
| територија =
| резултат = победа јединица НОВЈ и Црвене армије
| страна1 = [[Датотека:Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg|22п|
| страна2 = {{застава|Нацистичка Немачка|name=Немачка}}<br />{{зас|Мађарска|1940}} [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]]
| заповедник1 = Михаил Николајевич Шарохин
Ред 18:
| јачина1 = 60.000 војника
| јачина2 = 30.000 војника
| губици1 = [[Датотека:Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg|22п|
| губици2 = 2.000 погинулих и рањених
| цивилне жртве =
Ред 28:
Почетком новембра 1944. ослобођени су [[Београд]], [[Банат]] и [[Бачка]], док је у [[Срем]]у формиран [[Сремски фронт]], док је главнина немачке [[Група армија Е|Групе армија Е]] далеко заостала, а њена претходница се [[пробој групе армија Е кроз Санџак|пробијала кроз Санџак]]. Тиме су се пред јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]] отвориле широке офанзивне перспективе. Совјетска Врховна команда ("Ставка") одлучила је да искористи релативну слабост немачких снага пред својим левим крилом, форсира [[Дунав]] и продре у југозападну [[Мађарска|Мађарску]]. Продором по левој страни [[Драва|Драве]] додатно би се продубила криза немачке одбране [[Балканско полуострво|Балкана]] ([[Група армија Ф|Групе армија Ф]]) и угрозила [[Аустрија]] са југа, а продором западном страном уз Дунав угрозила би се [[Будимпешта]] и Аустрија са запада. С обзиром да су јединице 2. украјинског фронта продирале ка Дунаву и [[Будимпешта|Будимпешти]] са истока, овај продор 3. украјинског фронта претио је одсецањем и опкољавањем Будимпеште. На крајњем левом крилу совјетског фронта, у саставу 3. украјинског фронта, током продора кроз [[Србија|Србију]] налазила се само 57. совјетска армија, уз 17. ваздушну армију и 4. гардијски механизовани корпус са пратећим артиљеријским и инжењерским јединицама. Иако релативно малобројна формација, она је током заједничких операција са [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] успела значајно да испредњачи у односу на снаге немачке Групе армија Ф ([[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопна армија]] и [[Група армија Е]]). Совјетска команда се стога одлучила да аље користи стечено преимућство, и форсира Дунав у области Барање.
Снаге 75. стрељачког корпуса 57. армије и тек основане [[51. војвођанска дивизија НОВЈ|51. војвођанске дивизије НОВЈ]] су се распоредили на левој обали Дунава од [[Баја|Баје]] до [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]]. Са друге стране [[Вермахт]] је распоредио [[Дивизија Бранденбург|дивизију Бранденбург]] од ушћа Драве до [[Батина (Драж)|Батине]], а од Батине до Баје новоформирану [[31. СС дивизија|31. мађарску СС дивизију Ломбард]], појачану мађарским фашистима. Комбиноване немачке снаге у почетку батинске операције бројале су преко 30.000 војника, а на крају преко 60.000 војника.<ref>Срета Савић: 51. ВОЈВОЂАНСКА ДИВИЗИЈА. стр. 28, према Архив Војноисторијског института, к. 2, рег. бр. 12/1; НАВ. НТ. 311 ф. 191; генерал--пуковник Шарохин, пук. В. Петрукин: Војноисторијски журнал, 1961, 2. стр. 25–36; Архив Војноисторијског института, к. 1395, рег. бр. 1-4.</ref> Над њима је команду преузео штаб [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], који је своје корпусе у [[Југославија|Југославији]] постепено предавао [[Група армија Е|групи армија Е]]. Наведене совјетске и југословенске снаге имале су задатак да енергичним нападом на осовинске снаге да форсирсају Дунав, створе и одбране мостобран. Током битке, обе стране енергично су привлачиле додатне снаге. Јединице на Сремском фронту ([[Први пролетерски корпус НОВЈ|Први пролетерски корпус]] и 68. стрељачки корпус Црвене армије) имале су задатак да снажним притиском вежу немачке снаге пред собом, и онемогуће њихово пребацивање у [[Барања|Барању]].
== Битка ==
Линија 46 ⟶ 45:
== Јединице немачке војске ==
[[Трећи рајх|Немачки]] [[Вермахт]] је направио одбрамбену линију на Батини, коју је бранила:
* [[Дивизија Бранденбург]]
* ''„31. добровољачка SS Бачка дивизија“'' ({{јез-нем|31. SS-Freiwilligen-Grenadier-Division „Batschka“}})
* ''„44. пешадијска дивизија“'' ({{јез-нем|44. Infanterie-Division}}, која је познатија под именом ''44. Reichsgrenadier-Division „Hoch- und Deutschmeister“'')
Линија 53 ⟶ 52:
'''Командни кадар немачке војске'''
* [[Командант]] ''„Дивизије Бранденбург“ био је '' [[генерал-мајор]] ({{јез-нем|Generalmajor}}) Херман Шулте-Хојтхаус (1898—1979)
* Командант ''„44. пешадијске дивизије“'' био је [[генерал-потпуковник]] ({{јез-нем|Generalleutnant}}) Ханс-Гинтер фон Рост (1894—1945)
* Командант ''„31. добровољачке SS Бачке дивизије“'' био је генерал-мајор ({{јез-нем|SS-Brigadeführer}}) Густав Ломбард (1895—1992)
== Јединице Црвене армије ==
Јединице [[Црвена армија|''„Црвене армије“'']], учеснице ове битке биле су у саставу ''„57. армије“'' ({{јез-рус|57-я армия}}):</br>
* ''„75. стрељачки корпус“'' ({{јез-рус|75-й стрелковый корпус}})
* ''„68. стрељачки корпус“'' ({{јез-рус|68-й стрелковый корпус}})
* ''„4. гардијски механизовани корпус“'' ({{јез-рус|4-й гвардейский механизированный корпус}})
Линија 65 ⟶ 64:
Из ваздуха их је помагала ''„17. ваздухопловна армија“'' ({{јез-рус|17-я возду́шная а́рмия}}).<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 36)</ref></br>
'''Командни кадар црвене армије'''</br>
Командант ''„57. армије Совјетског Савеза“'' био је [[генерал-пуковник]] Михаил Николаевич Шарохин<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 37)</ref> (1898—1974).</br>
* Командант ''„75. стрељачког корпуса“'' био је генерал-мајор Адриан Захарович Акименко<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 56)</ref> (1898—1989)
* Командант ''„68. стрељачког корпуса“'' био је генерал-мајор Иван Кондратјевич Кравцов<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 38)</ref> (1896—1964)
Линија 74 ⟶ 73:
== Јединице НОВЈ ==
У бици код Батине учествују и јединице НОВЈ, односно [[51. војвођанска дивизија НОВЈ|51. (''војвођанска'') дивизија]], која је формирана 31. октобра 1944. године, под именом ''„3. војвођанска народноослободилачка ударна дивизија“'', али је већ 13. новембра 1944. године, променила име у ''„51. војвођанску народно ослободилачку ударну дивизију“''.<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 47)</ref></br>
За разлику од осталих ''„војвођанских дивизија“'', које то биле само по имену, јер им је састав чинили углавном Срби из Босне и Херцеговине, 51. (''војвођанска'') дивизија НОВЈ је попуњена људством са простора Срема, Бачке и Баната, а само мањим делом из Босанске Крајине.</br>
Дивизија је после коначне попуне имала у свом саставу 9.582 борца.</br>
Борбени састав ове дивизије чиниле су следеће (''тек формиране'') јединице:</br>
* [[Седма војвођанска ударна бригада|''„7. војвођанска ударна бригада“'']] ('формирана: ''2. јула 1944. године''), имала је око 900 бораца
* [[Осма војвођанска ударна бригада|''„8. војвођанска ударна бригада“'']] (формирана: 11. септембра 1944. године), имала је око 790 бораца (''од 19. новембра 1944. године, када улази у борбу имала је 2.775 бораца'')
Линија 85 ⟶ 84:
* ''„Артиљеријска бригада“'' (формирана: ''12. новембра 1944. године''), имала је око 832 борца
'''Командни кадар НОВЈ'''</br>
Командант 51. (''војвођанске'') дивизије НОВЈ био је [[потпуковник]] Срета Савић - ''Коља''<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 48)</ref> (1913—1990).</br>
* Командант ''„7. војвођанске ударне бригаде“'' био је [[Милан Јешић Ибра|Милан Јешић - ''Ибра'']]<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 49)</ref> (1914—1986)
* Командант * ''„8. војвођанске ударне бригаде“'' био је [[Милан Корица Ковач|Милан Корица - ''Ковач'']]<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978). стр. 50)</ref> (1919—1987)
Линија 114 ⟶ 113:
* [http://www.znaci.net/00001/73.htm Никола Божић: СЕДМА ВОЈВОЂАНСКА НОУ БРИГАДА]
* [http://www.znaci.net/00001/184.htm Никола Божић: РОВОВИ И МОСТОБРАНИ (ОСМА ВОЈВОЂАНСКА БРИГАДА)]
* {{
{{refend}}
| |||