Бранислав Нушић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 86:
Током службовања у Битољу Нушић је упознао Даринку Ђорђевић, којом се оженио 1893. године. Прва изјава љубави упућена Даринки била је песма исписана на лепези. Као дипломата често је са породицом мењао место становања, што је служба захтевала од њега. Када је постао познат писац коначно се скрасио као драматург и управник Народног позоришта у Београду.<ref name="wannabe">{{cite journal |title=Ljubavi srpskih pisaca: Branislav Nušić |journal=wannabe magazine |url=https://wannabemagazine.com/ljubavi-srpskih-pisaca-branislav-nusic/ |accessdate=9. 1. 2020}}</ref>
У браку су добили троје деце: [[Маргита Предић-Нушић|Маргиту]], Страхињу Бана и Оливеру. Најмлађе дете, ћерка Оливера, умрла је са само две године. Нушић је био привржен својој деци, о чему сведоче и речи његове ћерке Маргите: ''„Ни Бана ни мене никада није ударио. Водио нас је у сликарска атељеа и у позориште. Тамо нас је учио да гледамо слике и да пажљиво посматрамо шта се дешава на позоришним даскама.”''<ref name="wannabe" /> Маргита и Страхиња су као деца често играли дечје улоге у очевим позоришним комадима.<ref name="Енциклопедија СНП" />
Страхиња Бан (1896—1915), Нушићев једини син, погинуо као српски војник у Првом светском рату. Умро је 12. октобра 1915, од рана задобијених у бици,<ref name="породица" /> убрзо по повратку на фронт после присуства на Маргитиној свадби у Скопљу.<ref name="tragedija-blic">{{cite news| title = Nušićeva tragedija| url = http://www.blic.rs/kultura/vesti/nusiceva-tragedija/gs6tzy6| accessdate = 26. 7. 2017| work = Блиц| publisher = Блиц| date = 12. 1. 2015}}</ref> О сину је Нушић касније ретко причао.<ref>{{harvnb|Ђоковић|1964|p=66}}</ref> Романом ''Деветстопетнаеста'' подигао му је својеврстан споменик. После синовљеве смрти требало му је скоро десет година да поново почне да ствара. Тада су настали његови најбољи позоришни комади: ''Госпођа министарка'', ''Мистер долар'', ''Ожалошћена породица'', ''Др'', ''Покојник'' и други. У то време је био најпопуларнији југословенски писац.<ref name="wannabe" />
Ред 205:
{{reflist|2}}
== Литература ==
* {{
* {{
=== Литература о фотографском раду ===
* Бранибор Дебељковић, ''Стара српска фотографија'', Београд, (1977). стр. 38;
| |||