Парламент Уједињеног Краљевства — разлика између измена

Парламент је настао из древног краљевског савјета (-{''Curia Regis''}-). Према праву, власт не исходи од Парламента него од ''„краљице у Парламенту“'' ({{Јез-енгл|The Crown in Parliament}}). Често се говори да је ''„краљица у Парламенту“'' врховна власт, но и то је спорно. У данашње вријеме, власт такође исходи од демократски изабраног [[Дом комуна|Дома комуна]]; монарх је само представничка фигура и власт [[Дом лордова|Дома лордова]] је значајно ограничена. Енглеска је постепено изградила систем државне власти у коме је дошла идеја [[суверенитет|народног суверенитета]], у коме је владар постепено био ограничаван. Владар је постао личност која „влада, али не управља”. Тај систем власти је назван [[парламентарни систем|парламентарним]]. Енглески парламентаризам се изградио на [[Џон Лок|Локовој]] идеји о подели власти. Барон [[Симон V Монфорт|Симон де Монфор]] је водио побуну против краља [[Хенри III Плантагенет|Хенрија III]]. У борби за поштовање [[Велика повеља слобода|Велике повеље слобода]] желео је, да поред барона, укључи и ниже феудалце, ритере, као и грађане. Сазван је Општи савет краљевине, на који су позвани поред свих барона и по два ритера из сваке грофовије и по два грађанина из сваког већег града. Тај скуп је добио назив [[парламент]]-„место где се говори” (од франц. parler-говорити). Од тада, Симон де Монфор се у Енглеској назива „оцем парламента”. Парламент се од тада сазивао једном годишње. Тако се парламент претворио у сталну политичку установу. {{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=261}} Формирају се два дома-[[Дом лордова]] и [[Дом комуна|Дом представника грађана]] (обични грађани који су чинили трећи сталеж, мада се овај термин погрешно преводи у нашем језику, као „дом комуна”). Енглески средњовековни парламент је представљао скупштину три сталежа-племство и свештенство су чинили Горњи дом и грађани који су чинили Доњи дом. Од XIV века, парламент постаје државни орган који је предвиђен законом. {{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=262}}

[[Дом лордова]] се састоји из насљедних{{Напомена|На основу [[Акт о Дому лордова 1999.|Акта о Дому лордова 1999]], само су [[гроф маршал]] ({{Јез-енгл|Earl Marshal}}), [[лорд велики коморник]] ({{Јез-енгл|Lord Great Chamberlain}}) и 92 пера задржали своја насљедна мјеста у Дому лордова.}} и доживотних чланова. Они се називају лордови Парламента, а дијеле се на духовне лордове (два надбискупа и 24 бискупа){{Напомена|На основу Акта о манчестерској бискупији 1847, духовних лордова је укупно двадесет и шест: [[надбискуп кентерберијски]], надбискуп јоршки, бискуп лондонски, бискуп даремски, бискуп винчестерски и други најстарији дијецезански бискупи Цркве Енглеске.}} и световне лордове (706 [[Перство|перова]]), које поставља краљ.{{Напомена|На основу Акта о Дому лордова 1999, перови су изгубили право насљеђивања мјеста у Дому лордова. [[Државни великодостојници (Уједињено Краљевство)|Државни великодостојници]] једини су сачували своја мјеста у Дому лордова.}}{{Напомена|Световни лордови су [[Перство|перови]] са титулама [[војвода|војводе]], [[маркиз]]а, [[гроф]]а, [[виконт]]а или [[барон]]а.}} Сви лордови засједају и гласају заједно у Дому лордова. Без њихове сагласности, закон не може бити донет. Жене су стекле право да постану чланови Дома лордова 1958. године.{{sfn|Сима Аврамовић,Војислав |Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=270}} Када је донет Закон о парламенту из 1911. године, апсолутни вето Дома лордова је укинут, а уведен је сусвензивни вето. Законодавна улога Дома лордова је ослабила, тако да је он могао само да одложи доношење закона коме се противи за две године, јер се захтевало да Доњи дом размотри законски предлог још три пута. Уколико би Доњи дом и трећи пут остао при својој одлуци, закон ће ступити на снагу када га потпише монарх, без обзира што се Дом лордова не слаже. {{sfn|Сима Аврамовић,Војислав |Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=270}}