Википедија

Јон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
исправке формата датума
Ред 8:
== Историја ==
 
Реч ''јон'' потиче од грчек речи -{ἰόν}-, ''јон'', „иде”, презент партицип од ἰέναι, -{''ienai''}-, „ићи”. Јоне је први помињао (након сугестије [[William Whewell|Вилијама Вевела]]<ref name=whewell>{{cite book|url=https://books.google.com.tr/books?id=9lknVoNGj30C&lpg=PA212&vq=%22the%20word%20ion%22&dq=The%20Correspondence%20of%20Michael%20Faraday%20whewell&hl=tr&pg=PA183#v=onepage&q&f=false|title=The Correspondence of Michael Faraday, Vol. 2: 1832-1840 | editor=Frank A. J. L. James |isbn=9780863412493 |pages=183}}</ref>) [[Мајкл Фарадеј]] око [[1830]]. како би описао честице које се крећу према катоди или аноди у воденом раствору.<ref>{{cite video|url=http://www.bbc.co.uk/history/historic_figures/faraday_michael.shtml | title=Michael Faraday (1791—1867) | publisher=[[BBC]] | location=UK}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=ion | title=Online etymology dictionary | accessdate=7. 011. 2011}}</ref> Фарадеј није познавао природу ових врста, али је знао да се метали растварају и улазе у раствор на једној електроди и нови метал излази из раствора на другој електроди; да се нека врста супстанце кретала кроз раствор у струји. Тиме се преноси материја са једног места на друго. У складу са Фарадејем, Вевел је такође сковао речи [[анода]] и [[катода]], као и ''анјон'' и ''катјон'' за јоне које привлаче одговарајуће електроде.<ref name=whewell />
 
Механизам по коме се јонизација дешава није описан све до [[1884]]. када ју је [[Сванте Август Аренијус|Сванте Аренијус]] описао у докторској дисертацији на [[Универзитет у Упсали|Универзитету у Упсали]]. Његова теорија првобитно није била прихваћена (оцењен је најмањем пролазном оценом), али је касније добио [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] [[1903]]. за исту дисертацију.<ref>{{cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1903/index.html|title=The Nobel Prize in Chemistry 1903|website=www.nobelprize.org}}</ref> Аренијусово објашњење је било да се при формирању раствора, соли дисоцирају у Фарадејове јоне. Аренијус је предложио да се јони формирају и у одсуству електричне струје.<ref name="columbia">{{cite book|editor1-last=Harris|editor1-first=William|editor2-last=Levey|editor2-first=Judith|title=The New Columbia Encyclopedia|year=1975|publisher=[[Columbia University]]|location=New York City|isbn=978-0-231-03572-9|edition=4th|pages=155}}</ref><ref name="EncBrit">{{cite book|editor1-last=McHenry|editor1-first=Charles|title=The New Encyclopædia Britannica|journal=Chicago: Encyclopaedia Britannica Inc|year=1992|publisher=[[Encyclopædia Britannica, Inc.]]|location=Chicago |isbn=978-0-85229-553-3|volume=1|edition=15|bibcode=1991neb..book.....G|last=Goetz|first=Philip W.|pages=587}}</ref><ref name="SciBio">{{cite book|editor1-last=Cillispie|editor1-first=Charles|title=Dictionary of Scientific Biography|year=1970|publisher=[[Charles Scribner's Sons]]|location=New York City|isbn=978-0-684-10112-5|pages=296-302|edition=1}}</ref>
Ред 26:
Пошто је електрични набој на протону једнак по магнитуди набоју на електрону, нето електрични набој на јону једнак је броју протона у јону минус број електрона.
 
'''{{vanchor|Анјон}}''' (−), од грчке речи ἄνω (-{''ánō''}-), са значењем „горе”,<ref>{{cite web|url=http://oxfordindex.oup.com/view/10.1093/oi/authority.20110803095414154 | title =Oxford Reference: OVERVIEW anion |author =''[[Oxford University Press]]'' | publisher =oxfordreference.com |date =2013 }}</ref> јон је са више електрона неко протона, што му даје негативно наелектрисање (пошто су електрони негативно наелектрисани и протони су позитивно наелектрисани).<ref>{{cite web|url=http://ruby.colorado.edu/~smyth/G101-2.html | title =Atoms and Elements, Isotopes and Ions |author =''[[University of Colorado Boulder]]'' | publisher =colorado.edu |date =November21. 21,11. 2013}}</ref>
 
'''{{vanchor|Катјон}}''' (+), од грчке речи κάτω (-{''káto''}-), са значењем „доле”,<ref>{{cite web|url=http://oxfordindex.oup.com/view/10.1093/oi/authority.20110803095555447 | title =Oxford Reference: OVERVIEW cation |author =''[[Oxford University Press]]'' | publisher =oxfordreference.com |date =2013 }}</ref> јон је са мање електрона него протона, што му даје позитивно наелектрисање.<ref>{{cite web|url=http://www.usouthal.edu/geology/haywick/GY111/111-4.pdf | title =Elemental Chemistry |author =Douglas W. Haywick, Ph.D. |author2 =University of South Alabama | publisher =usouthal.edu |date =2007–2008|authorlink2 =University of South Alabama }}</ref>
 
Постоје додатна имена која се користе за јоне са вишеструким наелектрисањима. На пример, јон са −2 наелектрисањем је познат као [[дианјон]] а јон са +2 наелектрисањем је познат као [[дикатјон]]. [[zwitterion|Цвитерјон]] је неутрални молекул са позитивним и негативним наелектрисањем на различитим локацијама унутар тог молекула.<ref>{{cite web|url=http://chemed.chem.purdue.edu/genchem/topicreview/bp/1biochem/amino2.html#zwitter | title =Amino Acids |author =''[[Purdue University]]'' | publisher =purdue.edu |date =November21. 21,11. 2013}}</ref>
 
Катјони и анјони се мере по њиховом [[ionic radius|јонском радијусу]] и они се разликовују по њиховој релативној величини: „Катјони су мали, већина њих је мања од 10<sup>−10</sup> -{m}- (10<sup>−8</sup> -{cm}-) у радијусу. Већина анјона је велика, као што је и најзаступљенији Земљин анјон, [[кисеоник]]. Из ове чињенице следи да већину простора у [[кристал]]у заузимају анјони и да се катјони смештају у простор између њих.”<ref>[[Frank Press]] & Raymond Siever (1986) ''Earth'', 14th edition, p. 63, [[W.H. Freeman and Company]]. {{page|year=|isbn=978-0-7167-1743-0|pages=}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јон”