Википедија

Ада Циганлија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
исправке формата датума
Ред 210:
 
Температура воде је углавном уједначена, максимална разлика температуре на површини језера и при дну износи око 1,4 (°-{C}-). Током [[лето|летњих]] месеци температура воде досеже 27 (°-{C}-), што је чини веома погодном за купање. Током [[зима|зимских]] месеци, језеро је често залеђено током дужег временског периода, лед може досећи дебљину и до 30 cm. Провидност воде варира од 0,8 m током сезоне купања, до 4,7 m током пролећних месеци. Вода језера је базне реакције ([[pH вредност|-{pH}-]] 8,2 - 8,72)<ref name="рад1"/><ref name="рад2">Blaženčić J., Florističke karakteristike makrofitske vegetacije Savskog jezera kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XXIX, 167-173</ref>
[[Савско језеро]] познато и као Ада, настало је из десне руке Саве са изградњом две бране у близини северног и јужног крака острва 1967. године.<ref name=beo/><ref name=konkurs>{{ cite news | last = Vasiljević | first = Branka | title = Konkurs za uređenje Čukaričkog rukavca | newspaper = Politika | page = 14 | language = Serbian | date = 23. 3. 2018 }}</ref> Дугачко је 4,2 km, има просечну ширину од 200 m и дубину од 4 до 6 m. Обухвата површину од 0,86 km² и налази се на [[надморска висина|надморској висини]] од 78 m, једној од најнижих на подручју Београда. Подручје 7 km обале са обе стране полуострва претворено је у шљунковиту плажу. Вода редовно достиже 24 ° C током лета.<ref name="аj928j">{{cite web|title=Sto hiljada sugrađana na Vodenom cvetu|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/48626/%D0%A1%D1%82%D0%BE-%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=13. 7. 2008}}</ref>
 
Синоними за Савско језеро у промотивним кампањама су „Београдско море“, „Море Београда“ и „Језеро Ада Циганлија“.<ref>{{Cite web |url= http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/tv-program/Nasha-mala-tragedija.lt.html | title= Ada – More Beograda "Ada – Belgrade Sea"|date=18. 7. 2008 | last = Džunov | first = Branislava |accessdate=23. 8. 2008. |work=[[Politika (novine)|Политика]]|language=sr}}</ref>
 
Обе бране омогућују проток воде кроз цеви и пумпе. На тај начин, главно тело језера је повезано са мањим воденим телом на југозападу, које је од реке одвојено трећом браном. Ово мини „тампонско” језеро које се назива ''депозитар'' се користи као прочишћивач за воде Савског језера и градских водовода, који такође користе ову воду. Филтрирана вода се непрестано упумпава у језеро док се на северозападу вода црпи путем електричних пумпи преко друге бране у [[Чукарички залив]]. На овај начин се ствара вештачки проток воде кроз језеро. Због тога што се вода користи и за пиће и санитарије, језеро је под строгом заштитом. На дну језера се налазе корови који чисте воду везивањем [[фосфор]]а, [[азот]]а и прљавштине.[[Датотека:Sava Lake (Савско језеро).jpg|лево|300п|мини|''Савско језеро током зиме'']] Коришћење моторних чамаца је строго забрањено на језеру.<ref name=ada/>
На Савском језеру налази се забавни град на води, код бетонских трибина у близини Округлог купатила, а отворен је у току купалишне сезоне. Од 2018. године постављен је још један забавни парк, на макишкој страни Аде Циганлије.<ref name="адапарк945">{{cite web|title=Град на води|url=https://www.adaciganlija.rs/zabava/grad-na-vodi/|website=adaciganlija.rs|accessdate=5. 7. 2019}}</ref>
 
Најчешће рибе у језеру су шаран и [[амур]], али се може наћи и велики аутохтони сом, тежак преко 100 кг.<ref name=ada/><ref>{{cite news | last = Vuković | first = Ana | title = Ulovljen som kapitalac na Adi Ciganliji | newspaper = Politika | language = Serbian | date = 21. 3. 2019 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/425556/Ulovljen-som-kapitalac}}</ref> У [[март]]у [[2019]]. године у језеру је ухваћен сом дугачак 2 m.<ref name="sommuu">{{cite web|title=Beograđanin ulovio neman od 2 metra na Adi Ciganliji|url=https://www.espreso.rs/vesti/beograd/364415/beogradjanin-ulovio-neman-od-2-metra-na-adi-ciganliji-pogledajte-kako-izgleda-ovaj-ogromni-som-video|website=espreso.rs|date=19. 3. 2019}}</ref> Сомови ове величине су реткост у језеру и како је прописано законом, након улова враћају се у језеро. Било је више случаја пријављивања сомова ове величине од стране ронилаца, али они леже на дну језера, не пливајући на површину.
 
У језеру је пописано 25 врста [[рибе|риба]], укључујући [[шаран]]а, [[штука|штуку]], [[смуђ]]а, [[деверика|деверику]], [[буцов]]а, [[гргеч]]а, [[терпан]]а, [[Бабушка (риба)|бабушку]] и [[Сунчаница (риба)|сунчаницу]]. Језеро такође настањују [[речни рак]]ови и [[краба|крабе]], које су у језеро вероватно пустили власници који су их држали као кућне љубимце.<ref>{{Citation|author=M. Joksimović|title=Podvodni svet Ade Ciganlije|newspaper=24 sata|language=Serbian| date = 22. 6. 2010}}</ref><ref>{{Citation| last = Luković | first = Suzana |title=Na Adi Ciganliji somovi od 100 kila, meduze, cverglani, tolstolobici, ali i životinja iz Kalifornije|newspaper=Blic| language=Serbian| date = 27. 6. 2016|url=http://www.blic.rs/vesti/beograd/na-adi-ciganliji-somovi-od-100-kila-meduze-cverglani-tolstolobici-ali-i-zivotinja-iz/1rvblhq|accessdate=29. August8. 2017}}</ref><ref name="ada92"/>
 
Језеро настањују и слатководне медузе, први примерци у језеру откривени су 1994. године, а осим на Савском језеру, у Београду се могу наћи и на [[Дунав]]у.<ref>{{Citation| last = Bukvić | first = Dimitrije |title=Bezopasne meduze u Savskom jezeru| newspaper=Politika|language=Serbian| date = 19. 8. 2011}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=25&nav_id=305425|title=Meduze u beogradskom moru "Medusae in Belgrade Sea"| date = 25. 6. 2008|accessdate=17. August8. 2008|work=B92|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080801023901/http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=25&nav_id=305425| archivedate=1. August8. 2008|url-status=live|language=sr}}</ref><ref name="медузе838">{{cite web|title=Meduze u "beogradskom moru"|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=25&nav_id=305425|website=[[Б92]]|accessdate=25. 6. 2008}}</ref>
 
У макрофитској вегетацији Савског језера доминантну улогу имају [[васкуларне биљке]], док се спорадично могу јавити макроскопске алге пршљенчице кончасте или сложеније грађе ({{јез-лат|Charophyta}}). Флора Савског језера има велику улогу у пречишћавању воде.<ref name="рад2"/>
Ред 236:
Од раних [[1980|осамдесетих година]] [[20. век]]а постоји стални еколошки проблем због масовног загађења залива као последице загађене воде Топчидерске реке. Смеће и јако загађени муљ испуњава залив и ствара плићаке. За време [[осека|осеке]], залив је неупотребљив за бродове у марини, који се налазе у средини залива, као и за кајакаше Партизана и Црвене звезде који залив користе за вежбање. Муљ је дебео до 5 m и отрован па је у том периоду забрањено и пливање у заливу.
 
Процењена количина муља за смеће у заливу у 2011. години износила је 120.000 м<sup>3</sup>. Муљ се не може једноставно ископати и бацити у Саву низводно због токсичности. План за изградњу постројења који би детоксиковао муљ и произвео гнојиво из њега, био је отписан због високих трошкова. За сада, муљ се ископава и вегетација се сече довољно да залив буде плован за мале бродове у марини.<ref>{{Citation| last = Bukvić | first = Dimitrije |title=Sprudovi otpada koče čamdžije|newspaper=Politika|language=Serbian|date=Juneјун 2011}}</ref>
 
=== Ада Сафари ===
Ред 243:
Ада Сафари је природно [[језеро]] Аде Циганлија, у близини доњег шпица, између реке [[Сава|Саве]] и [[Чукарички залив|Чукаричког рукавца]].<ref name="језера">[http://www.beogradskajezera.com/srpski/html/ada_safari.html Београдска језера: Ада Сафари] {{Wayback|url=http://www.beogradskajezera.com/srpski/html/ada_safari.html |date=20121228135817 }}, Приступљено 28. 1. 2013.</ref><ref name="циганлија">[http://www.adaciganlija.rs/page/home/sr/offering/story/12/Sportsko+zabavni+sadr%C5%BEaji/2008/Ada+Safari.html Ада Циганлија] {{Wayback|url=http://www.adaciganlija.rs/page/home/sr/offering/story/12/Sportsko+zabavni+sadr%C5%BEaji/2008/Ada+Safari.html |date=20130718074553 }}, Приступљено 28. 1. 2013.</ref><ref name="језера" /><ref name="сафари">[http://www.adasafari.co.rs/onama.html Ада Сафари: О нама] {{Wayback|url=http://www.adasafari.co.rs/onama.html |date=20121029013848 }}, Приступљено 28. 1. 2013.</ref> Језеро је у облику латиничног слова ''S'', површине око 6 [[хектар]]а и просечне дубине око 2 [[метар]]а. <ref name="излет" /> Првенствено је намењено за [[спортски риболов]], али је отворено и за остале посетиоце. Окружено је густом столетном [[шума|шумом]].<ref name="излет">[http://www.beogradskiizlet.rs/ada-safari/ Београдски излет: Ада Сафари, 12. 3. 2012.] {{Wayback|url=http://www.beogradskiizlet.rs/ada-safari/ |date=20121228124923 }}, Приступљено 28. 1. 2013.</ref><ref name="сафари" />
 
Пре настанка [[Савско језеро|Савског језера]], на коме се данас налази Ада Сафари налазила се природна [[Депресија (геологија)|депресија]], односно [[мочвара]], која се пунила током великих [[водостај]]а Саве. Становници [[Градска општина Чукарица|Чукарице]] су је тада звали Савска бара.<ref name="језера" /> Крајем [[1970-их|седамдесетих]] и почетком [[1980-их|осамдесетих]] година [[20. век]]а, мочвара је потпуно исушена, а на њеном месту направљен је забавни [[парк]], који се убрзо показао као нерентабилан, па је затворен. После тога, терен се поново преобратио у мочвару зараслу [[трска|трском]], [[шевар]]ом и [[шипраг]]ом. На истом је почео да се гомила отпад, а у близини је израсло и полулегално насеље.<ref name="дан">[http://www.danubeogradu.rs/2012/06/zabava-na-adi-skijanje-na-vodi-skola-ronjenja-joga/ Дан у Београду: Забава на Ади: скијање на води, школа роњења, јога, јун 2013], Приступљено 28. 1. 2013.</ref><ref name="safari">{{Citation| last = Vasiljević | first = Branka |title=Dve decenije Ade Safari - oaze u kojoj ribari kupaju šarane|newspaper=Politika|language=Serbian| date = 13. 9. 2015}}</ref>
 
Почетком [[1990.|деведесетих година]] [[20. век]]а, приватном иницијативом, започело је ново чишћење Савске баре, да би се [[1994]]. године детаљно очистило и постало језеро Ада Сафари.<ref name="језера" />
Ред 251:
У близини језера, на површини од 10 [[Ар (јединица)|ари]], отворен је терапијски врт за децу са посебним потребама, као и особе са [[инвалидност|инвалидитетом]], за [[хортикултурна терапија|хоритикултурну терапију]].<ref>[http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-234-29-avgust-2011/terapijski-vrt Стил-магазин: Терапијски врт, Драган Родић] {{Wayback|url=http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-234-29-avgust-2011/terapijski-vrt |date=20140715014540 }}, Приступљено 28. 1. 2013.</ref> Опремљен је клупама, амфитеатром и баштом. Терапијски врт су осмислили студенти са [[Шумарски факултет Универзитета у Београду|Шумарског факултета у Београду]]. Сврха овог терапијског врта је побољшање психофизичког стања особа са сметњама, подстицање њихове интеграције и активирање у друштву, уз могућност провођења времена у природном окружењу.<ref>[http://www.roditeljsrbija.com/info/desavanja/1238-terapijski-vrt-za-decu-sa-posebnim-potrebama.html Родитељи Србија: Терапијски врт за децу са посебним потребама] {{Wayback|url=http://www.roditeljsrbija.com/info/desavanja/1238-terapijski-vrt-za-decu-sa-posebnim-potrebama.html |date=20130121155856 }}, Приступљено 28. 1. 2013.</ref>
 
На обали језера је 2004. године отворен ресторан, са специфичном спољашњом архитектуром, ентеријером, јелом, пићем и [[етно музика|етно музиком]].<ref>[http://www.belgrade-serbia.com/blog/?p=31 Београд - Србија: Ада Сафари - Ресторан „Опуштено“, Приступљено 28. 1. 2013.] {{Wayback|url=http://www.belgrade-serbia.com/blog/?p=31 |date=20131204020649 }}{{ен}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/95811/Beograd/Seoska-idila-Ade-Safari| last = Bukvić | first = Dimitrije |title=Seoska idila Ade Safari| date = 16. 7. 2009|publisher=Politika|language=Serbian}}</ref>
 
Поред домаћих патака и гусака, језеро је стално или повремено станиште и за различите врсте дивљих птица, од којих је најважнија [[дивља патка]] [[Патка глувара|глувара]], а редовно се виђају и [[сива чапља]], [[мали вранац]] и [[водомар]].<ref name="ada92"/> На дрвећу и у грмљу око језера свој дом налазе [[сива врана]], [[зелена жуна]], [[велики детлић]], [[голуб гривнаш]], [[велика сеница]], [[плава сеница]], [[бргљез]], мали [[славуј]], [[црноглава грмуша]], [[сврака]], [[креја]], [[златна вуга|вуга]], [[зеба]] и друге птице.<ref name="safari"/>
Ред 268:
[[Датотека:Ada Ciganlija 6.JPG|десно|300п|мини|''Поглед на плажу и судијски торањ'']]
 
Током лета полуострво дневно посети преко 100.000 посетилаца током радних дана и до 300.000 посетилаца викендом.<ref name="mladenmladenovic99"/><ref name=beo>{{Cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1834 | title= Ада Циганлија |date=22. 10. 2007. |accessdate=17. 8. 2008. | publisher = beograd.rs}}</ref><ref name=ada>{{Cite web|url=http://www.adaciganlija.rs/s_tereni/kupaliste.jsp| title = Купалиште|date=|author = |accessdate=17. 8. 2008.| publisher = adaciganlija.rs |archive-url=https://web.archive.org/web/20090412151228/http://www.adaciganlija.rs/s_tereni/kupaliste.jsp|archive-date=12. 4. 2009|url-status=dead}}</ref><ref name=pol>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Sto-hiljada-Beogradjana-na-Vodenom-cvetu.lt.html | title = Сто хиљада суграђана на Воденом цвету|date=14. 7. 2008. |author=Љ. Перовић| accessdate=17. 8. 2008. | publisher = [[Политика (новине)|Политика]]}}</ref> Ада Циганлија је културно-забавни центар Београда, посебно у летњем периоду. Организују се бројне манифестације у којима учествују најпознатији књижевници, драмски и естрадни уметници, културно—уметничка друштва, [[хор]]ови, [[оркестар|оркестри]] и аматери из разних области уметности и спорта. Угоститељску понуду Аде чини више десетина ресторана у [[рустика|рустик]]-стилу, сплав-ресторани и кућице на води, које својим садржајем чувају и негују боемску традицију Београда.<ref name="mntturizam">{{cite web|title=Letnja košarkaška liga na Adi Ciganliji|url=http://itliga.rs/ada-ciganlija/|website=itliga.rs|access-date=6. 7. 2019}}</ref>
 
Посетиоцима Аде Циганлије стоје на располагању и продавнице, простори за пикник, куглана, мини-голф, [[кочије]] са коњима, туристички возић, педалине и сандолине, као и еко-брод на електрични погон.<ref name="стазауkkјјјјм9">{{cite web|title=Ада Циганлија|url=http://www.cukarica.rs/cir/o-cukarici/oaza-beograda/ada-ciganlija/|website=cukarica.rs|access-date=5. 7. 2019}}</ref><ref name="адплажа"/>
Ред 308:
Највећи део првобитне градње завршен је у периоду од 1964. до 1966. године. Будући да се оближње језеро [[Ада Сафари]] још није адаптирало и било мочварни крај, првобитни досељеници, који су били из виших слојева, одлазили су, а радници који су мигрирали из унутрашњости Србије су насељавали насеље. Додатни потицај је био прилив избеглица током [[Распад СФРЈ|југославенских ратова]] од 1991. године.
 
Како су њихове породице расле, становници су проширили куће. Од 2016. године насеље Партизан је имало око 1.000 становника у 260 кућа на површини од 14 ha. Током седнице [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] у [[јун]]у [[2016]]. године, усвојен је План детаљне регулације Аде Циганлије, по којем би насеље Партизан требало да се сруши, јер се стамбени објекти налазе у зони санитарне заштите.<ref name="ada12">{{cite web|title=Raseljevaju naselje Partizan: Ruše kućice na Adi, a divlje vile ne diraju!|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/raseljavaju-naselje-partizan-ruse-kucice-na-adi-a-divlje-vile-ne-diraju/xnp39vt|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=24. 6. 2016}}</ref><ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/360460/Strahuju-da-ce-od-domacina-postati-beskucnici | last = Vasiljević | first = Branka |title= Strahuju da će od domaćina postati beskućnici| date = 2. 8. 2016|publisher=Politika|language=Serbian}}</ref><ref>{{Citation| last = Bukvić | first = Dimitrije |title=Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu|newspaper=Politika|page=17|language=Serbian| date = 13. 11. 2013}}</ref>
 
На северном делу полуострва у близини насеља Партизан налази се и уметничка колонија [[сликар]]а и [[вајар]]а. Чланови колоније били су [[Зуко Џумхур]], [[Павле Вујисић]], [[Мома Капор]] и многи други уметници.<ref name="аутоматски генерисано1" /><ref>{{Citation| last = Bukvić | first = Dimitrije |title=Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu|newspaper=Politika|page=17|language=Serbian|date=13. 11. 2013}}</ref><ref name="уметнициада9">{{cite web|title=Umetnici ne daju ateljee|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:331314-%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B5|website=[[Вечерње новости]]|date=20. 5. 2011}}</ref>
Ред 314:
== Историјат ==
 
На простору Аде Циганлије пронађени су остаци [[Скордисци|Скордиска]], [[Келти|келтског племена]] које је основало [[Сингидунум]] и [[Таурунум]].<ref>{{cite news | last = Vuković | first = Ana | title = Tragom Skordiska u našem gradu | newspaper = [[Politika (novine)|Полтика]] | page = 15 | language = Serbian | date = 8. 11. 2018}}</ref><ref name="ђсбу89">{{cite web|title=Adu Ciganliju krstili Kelti|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:562886-Adu-Ciganliju-krstili-Kelti|website=[[Вечерње новости]]|date=17. 8. 2015}}</ref> Археолошки налази алата, коњске опреме и средњовековног оружја, пронађени на Ади Циганлији, чувају се у [[Музеј града Београда|Музеју града Београда]] и [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]] у Београду и сведоче о њеној настањености у далекој прошлости.
 
=== Порекло имена ===
Ред 328:
Један од најстаријих записа ратова на Ади Циганлији потиче из 1688. године, када је на острву тешко рањен принц [[Еуген Савојски]], током сукоба турске и аустријске војске. Током 1788. године на острву се налазио главни логор аустријске војске, у чијим редовима су се против [[Турци|Турака]] бориле и посебне српске јединице „фрајкори”.<ref name="mladenmladenovic99"/>
 
Подручје [[Остружница|Остружнице]], у близини јужног врха Аде Циганлије, била је локација [[Дуги мост (Београд)|Дугог моста]], првог сталног моста у историји Београда. Како је супротна, [[срем]]ска страна преко реке Саве била огромна мочвара у то доба (данас [[Нови Београд]]), мост се није зауставио на обали, већ је наставио да се протеже дуж мочваре.<ref name="новимост92х">{{cite web|title=Beogradski mostovi|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-07-08-2007/beogradski-mostovi|website=glas-javnosti.rs|date=7. 7. 1999}}</ref> Због тога су га људи звали и Мост преко мочваре. Мост су изградили Аустријанци како би освојили Београд од [[Османско царство|Османлија]] током [[Опсада Београда (1688)|опсаде Београда 1688]]. године. Према записима, искусни београдски мајстор Ђорђевић у само једном месецу, уз помоћ својих 400 радника, изградио је Дуги мост, користећи 2000 стабала, 1100 стубова, 15500 снопова коља и 12000 палисадних облица. Одмах поред њега, мало ближе Ади Циганлији, Аустријанци су саградили још један, класични понтонски мост, који се наслонио на Дуги мост.<ref name=Politika>{{Citation | last = Spalović | first = Dejan | title = Beogradski mostovi – od oblica do pilona | newspaper = [[Politika]] |language = Serbian | date = 13. 8. 2011 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/187584/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B4%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0 }}</ref>
 
[[Роми|Ромско насеље]] које је постојало на Ади Циганлији у [[17. век|17.]] и [[18. век]]у, премештено је са острва на десну обалу Саве, на ушће [[Топчидерска река|Топчидерке]], пре аустријске окупације Београда од 1717. до 1739. године. или током борби од 1716. до 1718. године. Једна карта из аустријског периода показује ромско насеље са 24 куће на ушћу Топчидерке. Мапе такође показују да је насеље постојало током следеће аустријске окупације од 1788. до 1791. године.<ref>{{Citation | last = | first = | last = Acković | first = Dragoljub | title = Šest vekova Roma u Beograde – part XVI, Ciganska mahala na mestu Batal džamije | newspaper = [[Politika]] | language = Serbian | date = Decemberдецембар 2008 | url = | pages = }}</ref><ref name="екапија939"/><ref name="ђсјјбу8јј9"/>
 
Када је у [[18. век]]у аустријска војска напала Београд, Османлије су протерале српско становништво из града, које се привремено населило на Ади Циганлији. Када су Београд ослободили српски побуњеници у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], вођа устанка, [[Карађорђе Петровић]], [[7. април]]а [[1809]]. године дао је на поклон острво [[Младен Миловановић|Младену Миловановићу]], првом градском поглавару.<ref name="mladenmladenovic99">{{cite web|title=Ovo o Adi Ciganliji sigurno niste znali! Evo kako je Beograd zaista dobio svoje ‘more’|url=https://www.dnevno.rs/istorija/beograd-u-proslosti/ovo-o-adi-ciganliji-sigurno-niste-znali-evo-kako-je-beograd-zaista-dobio-svoje-more-foto/|website=dnevno.rs|accessdate=25. 6. 2014}}</ref><ref name="mladenmladenovic99јјј">{{cite web|title=Ada Ciganlija je nekada bila u privatnom vlasništvu, a gazda je bio najbogatiji Srbin|url=https://www.blic.rs/riznica/ada-ciganlija-je-nekada-bila-u-privatnom-vlasnistvu-a-gazda-je-bio-najbogatiji-srbin/fd3fc0d|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=9. 4. 2018}}</ref> Током 1809. године на Ади Циганлији, руски дипломата, шеф руске мисије у Србији (1808—1813) и члан [[Државни савјет Руске Империје|Државног савета Руске Империје]] [[Константин Родофиникин]], приредио је народно весеље за устанике, на Ади Циганлији.<ref name="rodofinikin99j">{{cite web|title=Kod dva bela goluba|url=http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/920764/kod-dva-bela-goluba.html|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=7. 7. 2011}}</ref> Родофиникин је касније критикован јер је за прославу одабрао неуређено и ненасељено острво.
Ред 353:
Када је [[Аустроугарска]] објавила рат [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] и тако покренула [[Први светски рат]], српске снаге су се рашириле по острву Ада Циганлија како би спречиле Аустријанце да га користе као полазну тачку за улазак у Србију. Уследиле су две велике битке, 22–24. септембра [[1914]]. и септембра [[1915]]. године. У настојању да искористи повлачење српске војске из Срема у [[септембар|септембру]] [[1914]]. године, аустроугарски поручник и генерал Касимир вон Лутгендорф одлучио је да нападне Србију преко Саве (Циганлије и Међице), након чега је уследила операција искрцавања на српској страни реке, освајање насеља [[Баново Брдо]] и [[Топчидер]], а затим, западним путем, уласка у центар Београда. Напад је почео [[22. септембар|22. септембра]] [[1914]]. године када је прва група аустроугарске војске покушала да се искрца на јужни врх Аде Циганлије.{{sfn|Група|2018|p=19}} Локација је брањена из бункера, преко реке у макишкој шуми.{{sfn|Поповић|2000|p=23}} Под јаком ватром, Аустријанци су се искрцали на север, у област коју Срби нису ни бранили јер је то била равничарска мочвара и сматрало се да се Аустријанци тамо неће искрцати. Тако су Аустријанци успешно дошли на острво без много отпора. Мајор [[Добривоје Мојсиловић]], вршилац дужности команданта Адине одбране, покушао је да присили Аустријанце да се повуку преко реке. У борбу је послат српски резервни састав, а мајор Мојсиловић, који је рањен, замењен је мајором [[Светомир Ђукић|Светомиром Ђукићем]]. Након неколико борби, војске су се сукобиле „прса у прса”, а Срби су протерали Аустријанце на северни врх Аде Циганлије. За то време, иза српских леђа, [[аустроугарска војска]] је искрцала још војника из правца [[Ада Међица|Аде Међице]], тако да су српске снаге завршиле опкољене.{{sfn|Поповић|2000|p=24}} Успели су да побегну, али су до тада били нападнути од стране нових аустријских снага. Срби су се повукли на најисточнији део острва и ту направили ровове. Аустријанци су се након тога приближили рововима [[Војска Краљевине Србије|српске војске]], али су се ипак на крају повукли.<ref name="ословођењебгд9">{{cite web|title=Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/Beograd%201918%20katalog%20%20res.pdf|website=arhiv-beograda.org|accessdate=7. 7. 2019}}</ref>
 
Како је аустријска војска имала проблема са инвазијом на западну Србију и нападом на [[Шабац]], [[Аустроугарска|аустроугарски]] [[генерал пјешадије|генерал пешадије]] [[Алфред Краус]] затражио је од команданта снага за цели Балкан, [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]] да му пошаље два пука Касимира вон Лутгендорфа. Поћорек се није само сложио, већ је наредио Лутгендорфу да преусмери све снаге у [[Шабац]]. Аустроугарска војска се повукла [[24. септембар|24. септембра]] [[1914]]. године, а српска војска их је пратила како би били сигурни да то није још један трик.{{sfn|Група|2018|p=20}}<ref name="ђсјјбу8јј9"/> Срби су изгубили једног официра и 17 војника, док је аустроугарска војска изгубила 4 официра и 310 војника.<ref>{{Citation | last = | first = | last = Bogdanović | first = Branko | title = Čast srpskih oficira | newspaper = [[Politika]]-Magazin, No. 1031 | language = Serbian | date = 2. 7. 2017| url = | pages = 28–29 }}</ref><ref>''Srpska porodična enciklopedija'', vol., Politika NM & Narodna knjiga, Belgrade, 2006 {{ISBN|86-331-2730-X|}}</ref>
 
На острву је наредне године било битака, са дугим мирним периодима између, пре него што се немачка војска умешала и почела да без престанка дејствује по острву, крајем септембра 1915. године, када су се Срби повукли са острва. Српски губици су били тешки, претварајући Аду Циганлију у отворено гробље, која је тада названа „Острво смрти”.<ref name="ciganlija">{{Citation | last = | first = | author = | title = Ciganlija, nekada ostrvo smrti, danas je raj veselih kupača| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian | date = 1936| url = | pages = }}</ref><ref name="екапија939"/>
Ред 376:
Затвор је постојао све до [[1954]]. године када је затворен. Зграда затвора је срушена [[1956]]. године, јер се већ наредне [[1957]]. почело са уређењем овог простора за потребе излетишта и купалишта.<ref name="ada1957j">{{cite web|title=Kako se nekad letovalo|url=https://www.penzin.rs/kako-se-nekad-letovalo/|website=penzin.rs|date=15. 8. 2017}}</ref> Затвор је у то време називан „Мали српски Алкатраз”, а међу затвореницима били су [[Милован Ђилас]], [[Моше Пијаде]], [[Борислав Пекић]] и многи други.<ref name="dragulj"/><ref name="екапија939">{{cite web|title=Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice - 60 godina Ade Ciganlije|url=https://www.ekapija.com/news/1799983/od-divljeg-ostrva-do-zelenog-dragulja-prestonice-60-godina-ade-ciganlije|website=ekapija.cом|date=25. 6. 2018}}</ref>
 
Године 1957. градска власт је одлучила да уреди тада запуштену Аду Циганлију. Плажа се постепено продужавала како су растиње и дрвеће резани и, под строгом контролом стручњака [[Шумарски факултет Универзитета у Београду|Шумарског факултета Универзитета у Београду]].<ref name="dragulj"/> Радови на трансформацији почели су 1960. године.<ref name=radovi>{{cite news | last = Vasiljević | first = Branka | title = Радови на таложници Савског језера | newspaper = [[Politika (novine)|Политика]] | page = 13 | language = Serbian | date = 15. 11. 2018}}</ref> До септембра 1961. урађен је насип са спољашње стране острва, који је био дугачак 6 km, 8 m широк и спречавао је Саву да поплави острво сваког пролећа, као што је то био случај претходних година. Већ у то време, Ада Циганлија је била највеће и најпосећеније купалиште и излетиште у Београду.<ref>{{Citation | last = | first = | author = | title = Omladinci ugrađuju poslednje kubike u nasip na Adi Ciganliji| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian | date = 26. 8. 1961| url = | pages = }}</ref> [[Милан Пећинар]], инжењер и члан [[САНУ|Српске академије наука и уметности]] предложио је двојно решење за Аду Циганлију, да иста постане извор питке воде и спортско—рекреативни центар. Његов план је спроведен 1967. године када је Ада Циганлија повезана са копном, на северном и јужном краку, као и са [[Савско језеро|Савским језером]] и таложником.<ref name="dragulj"/> Подземни цевовод је изграђен 1969. године и преко њега је вода из реке ишла у новоформирано језеро. Вода се пречишћавала у таложнику, а затим даље ишла у језеро и до главног водовода Београда у [[Макиш]]у.<ref name=radovi/><ref name="екапија939"/>
 
Године 1947. на Ади Циганлији, иза [[Веслачки клуб Црвена звезда|веслачког клуба Црвена звезда]] изграђен је јавни базен познат као „Северни базен”. Брзо је постао веома популаран јер је у то време био један од ретких таквих места у Београду, а многи пливачи су се припремали за [[Олимпијске игре]] у њему.<ref name="kupanjebgd9">{{cite web|title=Историја градског јавног купања дуга 115 година|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/433148/Pogledi/Istorija-gradskog-javnog-kupanja-duga-115-godina|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=5. 7. 2019}}</ref> [[Југословенска народна армија]] основала је ватерполо клуб Партизан на Ади Циганлији, а за потребе клуба направљен је базен, 1956. године. Током [[1950|педесетих година]] [[20. век]]а основано је и неколико мотонаутичких клубова, који су 1958. године спојени у мотонаутички клуб „Београд”.
Ред 398:
Ада Циганлија има јединствен [[екосистем]], стварајући оазу у урбаном подручју. Већина полуострва је пошумљена. Првобитну, густу [[Лишћарске листопадне шуме|листопадну шуму]] чине углавном [[храст]]ови, [[Брест (биљка)|брестови]], [[breza|брезе]] и [[vrba|врбе]].<ref name=ada/> Већина шума на острву је заштићена, укључујући читав централни, северни и западни део. Ови делови полуострва су потпуно дивљи са необрађеном вегетацијом и имају веома мало или нимало људског присуства, што Аду Циганлију чини јединственом у поређењу са другим европским градским острвима и полуострвима.<ref name=beo/>
 
Део централног шумовитог комплекса Аде проглашен је [[Зaштићено станиште Гљиве на Ади Циганлији|заштићеним стаништем Гљиве на Ади Циганлији]]. Њено подручје раста од 21,25 ha сврстано је у III категорију, као заштићено станиште локалног значаја.<ref name="ada99">{{cite web|title=Флора и фауна Аде Циганлије|url=https://www.adaciganlija.rs/o-nama/flora-i-fauna/|website=adaciganlija.rs|accessdate=3. 7. 2019}}</ref> На Ади Циганлији пописано је 250 врста [[гљиве|гљива]], од којих су многе на листама ретких у [[Србија|Србији]] и на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Ада Циганлија једино је станиште гљиве ''Myriostoma'' у Србији, која је строго заштићена, а простор који настањује проглашен је спомеником природе. Поред гљиве ''Myriostoma'', статус строге заштите на Ади Циганлији имају и гљиве ''Geastrum melanocephalum'' и ''Rhodotus palmatus''.<ref name="adauredглљиве8">{{cite web|title=Gljive Ade Ciganlije|url=http://www.turistickiklub.com/sadrzaj/gljive-ade-ciganlije|publisher=turistickiklub.com|accessdate=8. 7. 2019}}</ref><ref>{{Citation | last = | first = | last = Vukasović | first = Vladimir | title = Prestonica dobija još devet prirodnih dobara | newspaper = Politika | language = Serbian | date = 9. 6. 2013 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/260268/Prestonica-dobija-jos-devet-prirodnih-dobara| pages = }}</ref><ref name="ада92ххг">{{cite web|title=Ада Циганлија|url=https://belgrade-beat.rs/deo-grada/ada-ciganlija|website=belgrade-beat.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref><ref name="ада92гљиве">{{cite web|title=О заштити станишта на Ади Циганлији поводом обележавања Светског дана вода|url=http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=vest&n=248|website=zzps.rs|accessdate=6. 7. 2019}}</ref><br>Неке од врста гљива пописаних на Ади Циганлији су: ''Agaricus arvensis, Agaricus bitorquis, Agrocybe dura, Boblitius vitellinus, Bovista plumbea, Calocera comea, Climacodon septentrionalis, Dacrymysec stillatus, Entoloma ameides, Funalia trogii, Geastrum sessile, Helvella elastica bull., Inonotus hispidus, Kavinia himantia, Laccaria laccata'' и ''Lepista nuda''.<ref name="adauredглљиве8"/>
 
Поред бројних [[водоземци|водоземаца]] и [[инсекти|инсеката]], Аду Циганлију настањује и неколико врста сисара, који су опстали, упркос претварању острва у полуострво у урбаном подручју. На полуострву живе лисице, зечеви и срне.<ref name=beo/> На Ади Циганлији је од 2006. године у екосистем уведена нова популација од 60 зечева и 100 фазана.<ref name="ada92"/> [[Датотека:Gljive Ade Ciganlije sign.jpg|мини|300п|''[[Зaштићено станиште Гљиве на Ади Циганлији]]'']]
Ред 463:
== Саобраћај ==
 
До Аде Циганлије саобраћа велики број превоза које обезбеђује [[Градско саобраћајно предузеће Београд]]. Поред полуострва пролазе аутобуске линије 23, 37, 51, 52, 53, 55, 56, 56Л, 57, 58, 85, 87, 88, 89, 91, 92, 511, 551, 553, 860, 860е и линија 861А, док трамвајске линије 12 и 13 такође саобраћају релативно близу. Због све већег броја посетилаца, ГСП Београд је увео сезонске аутобуске линије, посебно намењене за превоз до Аде Циганлије из удаљених делова Београда, линију Ада 1 ([[Трг републике (Београд)|Трг Републике]]—[[Видиковац (Раковица)|Видиковац]]), Ада 2 ([[Земун]]—Ада Циганлија), Ада 3 ([[Коњарник (Београд)|Коњарник]]—Ада Циганлија), Ада 4 ([[Миријево]]—Ада Циганлија) и линију Ада 5 ([[Бежанијска коса]]—Ада Циганлија).<ref>{{Cite web|url=http://www.bgdnovine.com/bgd/index.php?option=com_content&view=article&id=403:beoinfo-vesti&catid=103:beoinfo&Itemid=326 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090510073152/http://www.bgdnovine.com/bgd/index.php?option=com_content&view=article&id=403%3Abeoinfo-vesti&catid=103%3Abeoinfo&Itemid=326 |url-status=dead |archive-date=10. 055. 2009. |title=Počinju sa radom sezonske linije do Ade Ciganlije|date=18. 6. 2008 |accessdate=23. 088. 2008 |work=BgdNovine |language=sr }}</ref> Од [[Блок 70|Блока 70]] и [[Блок 45|Блока 45]] на Новом Београду у летњој сезони могуће је доћи чамцем до Аде Циганлије.<ref name="превозада92">{{cite web|title=Rečni saobraćaj|url=http://www.beograd.rs/lat/zivot-u-beogradu/1631-recni-saobracaj/|website=beograd.rs|access-date=8. 7. 2019}}</ref> Бициклом је могуће доћи до полуострва стазом уз десну обалу Саве од [[Ушће (Нови Београд)|Ушћа]] и [[Спортски центар Милан Гале Мушкатировић|спортско рекреативно пословног центра "Милан Гале Мушкатировић"]], као и из правца [[Новобеоградски блокови|новобеоградских блокова]].<ref name="gladaјјјјјј9">{{cite web|title=Ада Циганлија - како до нас?|url=https://www.adaciganlija.rs/o-nama/kako-do-nas/|website=adaciganlija.rs|accessdate=5. 7. 2019}}</ref>
 
На улазу у Аду Циганлију налази се паркинг-простор за хиљаду возила и марина у [[Градска општина Чукарица|чукаричком]] рукавцу, погодна за пристајање чамаца, јахти и мањих бродова.<ref name="ада92ххгjj9"/> У оквиру марине постоји јавна чесма, роштиљ, паркић за децу, клупе за одмор и тоалет, а њен тренутни капацитет је 520 везова.<ref name="gladaј9јј9">{{cite web|title=Марина и приобаље|url=https://www.adaciganlija.rs/o-nama/marina-i-priobalje/|website=adaciganlija.rs|accessdate=5. 7. 2019}}</ref> Са макишке стране полуострва налази се велики паркинг.<ref name="gladјјјaј9јј9">{{cite web|title=Gde parkirati na Adi Ciganliji. možete da platite, a može i džabe|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/gde-parkirati-na-adi-ciganliji-mozete-da-platite-a-moze-i-dzabe-imate-cetiri/spxlm77|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=25. 6. 2017}}</ref>
 
Године 1922. компанија „Чавлина и Сладољев” из [[Загреб]]а израдила је пројекат повезивања две обале реке Саве жичаром. Године 1928. грађевинска компанија „Шумадија” поново је предложила изградњу жичаре, коју су назвали „ваздушни трамвај”, али је овај пројекат планиран да повеже [[Земун]] са [[Калемегдан]]ом на [[Београдска тврђава|Београдској тврђави]], преко [[Велико ратно острво|Великог ратног острва]]. Интервал кабина је био подешен на 2 минута и читава рута је требало да траје 5 минута. Пројекат никада није реализован. Инжењер и генерални директор Југословенског института за урбанизам и становање "Југинус" Мирко Радованац оживео је идеју, 2010. године. Након проведених опсежних истраживања (анализа промета, интервјуа, климатским, геолошким, урбанистичким и другим истраживањима), "Југинус" је представио пројекат повезивања Новог Београда и Чукарице, преко Аде Циганлије. Предложили су да терминали буду у Спортском центру Кошутњак и [[Блок 44|Блоку 44]] на Новом Београду, преко реке Саве. Станице је требало да буду између главних кругова јавног превоза на [[Баново брдо|Бановом Брду]], Макишу и Ади Циганлији, укупно њих пет. Пројекат су назвали „идеалном рутом”. План је такође укључивао изградњу комерцијалних простора око терминала, који би покривао 2.000 m² и помогао у профитабилности пројекта. Поред тога што би била еколошки и привлачна, процењено је да би скратила пут за око 45 минута. Градска управа укључила је пројекат у Генерални урбанистички план града Београда, који је предвиђао изградњу у фазама, а прва је била деоница Блок 44—Ада ​​Циганлија, дуга 1.000 m.<ref>{{Citation | last = | first = | last = Spalović | first = Dejan | title = San o žičari od Bloka 44 do Košutnjaka | newspaper = Politika | language = Serbian | date = 27. 8. 2012| url = | pages = }}</ref> Лежала би на 8 челичних стубова, 35 m изнад земље и путовање би трајало 3 минута. Предвиђено је да кабине буду оспособљене и за превоз скејтбордова, санки и скија, јер је жичара планирана да ради током целе године. Пројекат никада није реализован.<ref name="zicara989">{{cite web|title=Жичара у Београду после 93 године?!|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:549300-Zicara-u-Beogradu-posle-93-godine|website=[[Вечерње новости]]|date=22. 5. 2015}}</ref><ref name="zicara98999">{{cite web|title=Жичара спаја Блок 45 са Кошутњаком? |url=https://www.vesti.rs/Ada/Zicara-spaja-Blok-45-sa-Kosutnjakom.html|website=vesti.rs|date=9. 12. 2010}}</ref>
 
=== Мост на Ади ===
Ред 480:
== У популарној култури ==
 
* На Ади Циганлији су 1911. године снимљени кадрови првог српског играног филма [[Карађорђе (филм)|Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа]], који је режирао [[Чича Илија Станојевић]], а сценарио писао [[Ћира Манок]].<ref name="аутоматски генерисано2" /><ref name="dragulj">{{Citation | last = | first = | author = Branka Vasiljević, Ana Vuković | title = Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice| newspaper = Politika | language = Serbian | date = 25. 6. 2017 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/383615/Od-divljeg-ostrva-do-zelenog-dragulja-prestonice | pages = }}</ref>
* Године 1977. Момо Капор објавио је роман „Ада”, посвећен Београду и Ади Циганлији.<ref name="адаб928">{{cite web|title=Momo Kapor: Ada|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/255/rts-3/1159674/momo-kapor-ada.html|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=23. 8. 2012}}</ref>
* [[Београд]]ски [[алтернативни рок]] бенд [[Блок аут]], објавио је песму ''Лето на Ади'', на реиздању албума [[Црно, бело и сребрно]] из 2001. године.<ref name="кпесма29">{{cite web|title=Leto na Adi|url=https://www.discogs.com/composition/21c7aeed-fdb9-46d0-ad7b-eceda4188819-Leto-Na-Adi|website=[[Дискогс]]|access-date=5. 7. 2019}}</ref><ref name="кпесма2ј9">{{cite web|title=Block Out|url=https://web.archive.org/web/20061107064016/http://www.block-out.com/doc/cbs.htm|website=block-out.com|access-date=5. 7. 2019}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ада_Циганлија”