Кондензатор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
исправке формата датума |
||
Ред 6:
[[Датотека:Condensators.JPG|мини|250п|десно|Различите врсте електричних кондензатора: вишеслојни керамички, диск-керамички, вишеслојни фолијски, цевасти керамички, полистиролски (аксијални и радијални), електролитски.]]
'''Електрични кондензатор''' ([[Немачки језик|нем]]. -{''kondensator''}-, према [[Латински језик|лат]]. -{''condensare''}-: збити, згуснути) део је (елемент) [[Електричне мреже|електричног струјног кола]] којем је основно својство способност складиштења [[енергија|енергије]] у облику [[наелектрисање|електричнога набоја]] раздвојеног прикључењем [[електрични напон|електричнога напона]] између две проводне површине ([[Електрода|електроде]]), међусобно одвојене непроводним слојем ([[електрични изолатор]] или [[електрични изолатор|диелектрик]]).<ref name=duff>{{Cite book|last=Duff| first = Wilmer| title = A Text-Book of Physics|date=1908–1916| publisher = P. Blakiston's Son & Co.| location = Philadelphia| edition = 4th| url = https://archive.org/stream/atextbookphysic00carmgoog#page/n378/mode/2up| accessdate=1. 12. 2016
Електрични капацитет кондензатора сразмеран је [[диелектрична пермитивност|диелектричној пермитивности]] ''ε'' [[Електрични изолатор|изолатора]] и то је већи што је већа [[површина]] [[електрода]], те што је мањи размак међу њима. Тако на пример капацитет плочастог електричног кондензатора -{''C''}-:
Ред 30:
У октобру 1745, [[Ewald Georg von Kleist|Евалд Георг фон Флајст]] из [[Померанија|Помераније]], Немачка, открио је да се наелектрисање може ускладиштити повезујући високонапонски [[electrostatic generator|електростатички генератор]] жицом са водом у стакленој чаши.{{sfn|Williams|1905|pp=}} Фон Клајстова рука и вода су деловали као проводници, чаша као [[електрични изолатор|диелектрик]] (мада су детаљи механизма били инкоректно идентификовани у то време). Фон Клајст је утврдио да је додиривање жице доводило од јаких варница, много јачих од оних које су добијене електростатичком машином. Наредне године, холандски физичар [[Pieter van Musschenbroek|Питер ван Мушенбрук]] је изумео сличан кондензатор, који је он назвао [[Лајденска боца|Лајденском боцом]], по [[Универзитет у Лајдену|Лајденском универзитету]] где је он радио.{{sfn|Keithley|1999|p=23}} Он је исто тако био импресиониран снагом шока који је примио, пишући, „Ја не бих поднео други шок за краљевство Француске”.{{sfn|Houston|1905|pp=71}}
[[Daniel Gralath|Данијел Гралат]] је први паралелно комбиновао неколико боца ради повећања капацитета складиштења.<ref name="Benjamin1895">{{harvnb|Benjamin|1895|pp=522-524}}</ref> [[Бенџамин Френклин]] је истраживао [[Lајдеnска боца|Лајденску боцу]] и дошао до закључка да је наелектрисање било ускладиштено на стаклу, не у води како су то други претпостављали. Он је исто тако користио термин „батерија”,{{sfn|Isaacson|2003|pp=135-136}}<ref>{{cite web|title=Experiments & Observations on Electricity: Letter IV to Peter Collinson | url = http://www.chemteam.info/Chem-History/Franklin-1749/Franklin-1749-all.pdf |year=1749-04-29 | last=Franklin| first = Benjamin| format = PDF | accessdate=9. 8. 2009
Лајденове боце или моћнији уређаји у којима се користе равне стаклене плоче наизменично са фолијским проводницима су ексклузивно кориштене до 1900-их, кад је изум [[Wireless telegraphy|безжичне]] телефоније ([[радио|радија]]) створио потребу за стандардним кондензаторима, и стални помак ка вишим [[учесталост|фреквенцијама]] је стварао потребу за кондензаторима са нижом [[Самоиндукција|индуктанцом]]. Дошло је до примене компактнијих метода конструкције, као што су флексибилне диелектричне плоче (попут науљеног папира) између плоча металне фолије, увијене или савијене у мали пакет.
Рани кондензатори су били познати као ''кондензери'', термин који се повремено још увек користи у данашње време, посебно у високонапонским применама, као што су аутомобилски системи. Термин је први пут кориштио за ту сврху [[Алесандро Волта]] 1782. године, у смислу способности овог уређаја да складишти већу густину електричног наелектрисања него што је то могуће у изолованом проводнику.<ref>{{Cite journal|title=Sketch of Alessandro Volta | url = {{google books| plainurl = y|id=eCADAAAAMBAJ|pages=117}} | journal = The Popular Science Monthly | publisher = Bonnier Corporation | location = New York | issn = 0161-7370 |date=
Од почетка изучавања [[електрицитет]]а изолациони материјали попут [[стакло|стакла]], [[порцелан]]а, [[папир]]а и [[mica|лискуна]], кориштени су као изолатори. Ти материјали су деценијама касније исто тако били веома подесни за даљу употребу као [[електрични изолатор|диелектрици]] за прве кондензаторе. [[Types of capacitor|Папирни кондензатори]] направљени у виду сендвича трака импрегнираног папира између трака од метала, и умотани у цилиндре су били у широкој употреби у касном 19. веку; њихова производња је почела 1876,<ref name="Boggs">{{cite journal|last2=Jow| first2 = T. Richard| last3=Boggs| first3 = Steven|date=19.
Порцелан је кориштен у првим [[ceramic capacitor|керамичким кондензаторима]]. У раним годинама [[Гуљелмо Маркони|Марконијевог]] безжичног трансмисионог апарата порцелански кондензатори су кориштени за високо-напонске и високо-фреквенционе сврхе у [[Радио-предајник|трансмиторима]]. На пријемничкој страни мањи [[Silver mica capacitor|лискунски кондензатори]] су кориштени за резонантна кола. Те диелектричне кондензаторе је измео Вилијам Дубилијер 1909. године. Пре Другог светског рата, лискун је био најзаступљенији диелектрик за кондензаторе у Сједињеним Државама.<ref name="Boggs" />
Ред 44:
Са развојем пластичних материјала током [[Други светски рат|Другог светског рата]], индустрија кондензатора је почела да замењује папир са тањим полимерним филмовима. Један веома рани развој у области [[film capacitor|филмских кондензатора]] је описан у британском патенту 587,953 из 1944. године.<ref name=Boggs />
Последњи, али не мање важни, изумљени су електрични двослојни кондензатори (сад [[Supercapacitor|суперкондензатори]]). Године 1957 Х. Бекер је развио „нисконапонски електролитички кондензатор са порозним угљеничним електродама”.<ref name="Boggs" /><ref>{{cite patent|country=US| number = 2800616| title = Low voltage electrolytic capacitor| gdate=23. 7. 1957
== Енергија електричног поља наелектрисаног кондензатора ==
Ред 251:
}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Electrical and Electronic Principles and Technology | last=Bird| first = John | url = https://books.google.rs/books?id=A1tAHm_5sl0C |year=2010| publisher = Routledge |isbn=9780080890562 | accessdate=17. 3. 2013
* {{Cite book| ref=harv|title=Benjamin Franklin: An American Life | last=Isaacson| first = Walter |authorlink= Walter Isaacson | url = https://books.google.rs/books?id=oIW915dDMBwC|year=2003| publisher = Simon and Schuster |isbn=9780743260848 | accessdate=17. 3. 2013
* {{Cite book| ref=harv|last=Benjamin| first = Park | title = A History of Electricity: (The Intellectual Rise in Electricity) from Antiquity to the Days of Benjamin Franklin | url = https://books.google.com/books?id=hkMPAAAAMAAJ&pg=PA523 |year=1895| publisher = J. Wiley & Sons |pages=522-524}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Electricity in Every-day Life | last=Houston| first = Edwin J. | url = https://books.google.rs/books?id=ko9BAAAAIAAJ|year=1905| publisher = P. F. Collier & Son | accessdate=17. 3. 2013
* {{Cite book| ref=harv| url = | title = A History of Science Volume II, Part VI: The Leyden Jar Discovered | last=Williams| first = Henry Smith | accessdate=17. 3. 2013
* {{Cite book| ref=harv| title = The Story of Electrical and Magnetic Measurements: From 500 BC to the 1940s | last=Keithley| first = Joseph F. | url = https://books.google.rs/books?id=uwgNAtqSHuQC|year=1999| publisher = John Wiley & Sons |isbn=9780780311930 | accessdate=17. 3. 2013
* {{Cite book| ref=harv| last=Duff| first = Wilmer| title = A Text-Book of Physics|date=1908–1916| publisher = P. Blakiston's Son & Co.| location = Philadelphia| edition = 4th| url = https://archive.org/stream/atextbookphysic00carmgoog#page/n378/mode/2up| accessdate=1. 12. 2016
* {{Cite book| ref=harv| title = Introduction to Electric Circuits | url = https://books.google.rs/books?id=l-weAQAAIAAJ | last=Dorf| first = Richard C. | last2=Svoboda| first2 = James A. | edition = 5th | publisher = John Wiley & Sons | location = New York |year=2001|isbn=9780471386896|pages=}}
* Philosophical Transactions of the Royal Society LXXII, Appendix 8, 1782 (Volta coins the word ''condenser'')
|