Крстарећа ракета — разлика између измена

}}</ref>

 

 

== Историја и развој ==

[[Датотека:V-1 cutaway1.jpg|[[V-1 (летећа бомба)|V-1]]|десно|мини|200п]]

 

У [[1916]]. години, Лоренс Спери је патентирао и направио „ваздушни торпедо“. То је у ствари био мали авион двокрилац без [[пилот]]а који је носио експлозив. Управљање је било са [[аутоматски пилот|аутопилотом]], а висина је одржавана са давачем барометарског притиска. Инспирисана са овим експериментом, америчка војска је развила сличну летећу бомбу са називом ''Кетеринг буг'' ({{јез-енг|Kettering Bug}}). У периоду између два светска рата у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] развијен је ''RAE ларинкс'' који је имао неколико испитивања [[1920]]. године.<ref name="Aerial Torpedo"/>

Историјски гледано, прву крстарећу ракету у правом смислу су развили [[Немачка|Немци]]. То је [[V-1 (летећа бомба)|V-1]], која је лансирана у правцу [[Енглеска|Енглеске]] и западне Европе у [[1944]]. године, током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Често се ''V-1'' помиње као летећа [[бомба]], у којој се налази [[жироскоп]]ски навигациони систем са погоном једноставног [[Пулсирајући млазни мотор|пулсирајућег млазног мотора]], са карактеристичним звуком. Тачност је била довољна само за коришћење на веома велике циљеве (опште подручје града), док је долет од 250 -{km}- био знатно мањи од радијуса авиона бомбардера који носи исти борбени терет. Главне су јој биле предности [[брзина]] (иако не довољна да надмаши тадашње пресретаче) и мањи губици у пресретању. Трошкови производње ''V-1'' је био мали део од суперсоничне балистичке ракете ''V-2'', а носиле су бојеве главе сличне величине. За разлику од [[V-2]], ''V-1'' се лансира са стационарне рампе, које су биле осетљиве на бомбардовање. Немци су [[1943]]. године, развили програм „Мистел“, који се може сматрати као базно ваздухопловно лансирање крстареће ракете (види слику горе). То је било решење где је пилот управљао са авионом пуним експлозива, кога је преносио бомбардер до зоне циља, где се одвајао од авиона носача и усмеравао се на циљ, а потом је [[пилот]] напуштао „авион бомбу“. Била је варијанта ''V-4'' са људском посадом (развијена из ''V-1'', под називом {{јез-нем|Fieseler Fi 103R}}. Намењена је била за употребу против савезничких [[бомбардерски авион|бомбардера]]. Пилот је био у задњем делу трупа, испред усисника [[Пулсирајући млазни мотор|мотора]], морао је да усмери авион на циљ и затим да искочи са падобраном. До 1944. је изграђено 175 таквих примерака. У суштини, ''V-4'' је било оружје „бомбаша самоубице“, због великог ризика за пилота. Да би се то реализовало, морала се оформити војна јединица пилота „бомбаша самоубица“, што је захтевало посебну обуку 200 припадника [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]]. Пошто авион, као што је био ''V-4'' није могао да приђе бомбардерима, програм није успео [http://v1armedudesespoir.free.fr/reichenberg/v1reichenberggeneral.jpg].

 

 

Током периода [[Хладни рат|Хладног рата]] и трке у наоружању, између [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], даље се експериментисало са концептом „летеће бомбе“ без људске посаде. Тражена су решења за примену ''крстареће ракете'' са копна, [[подморница|подморнице]] и [[авион]]а. Тадашњи, главни амерички успех је пројекат ракете ''SSM-N-8 регулус'', са основом решења ''V-1'', која се лансирала са подморнице.

[[Америчко ратно ваздухопловство]] је увело у наоружање прве оперативне мобилне крилате ракете земља–земља, са [[нуклеарно оружје|нуклеарном]] главом ''MGM-1 матадор'', сличне концепту ''V-1''. Распоредили су их у иностранству, почевши у [[1954]]. години, прво у [[Западна Немачка|Западну Немачку]], а касније у [[Република Кина|Републику Кину]] (на [[Тајван]]) и у [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]]. ''Матадор'' је [[7. новембар|7. новембра]], [[1956]]. године био оперативан у Западној Немачкој. Локације лансирних рампи су сваког дана мењате и били су у стању да ударе на циљеве у државама [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Ово је наводно био одговор на кризу коју је представљала совјетска интервенција у [[Мађарска|Мађарској]], када је угушена револуција у рушењу [[Комунизам|комунизма]], 1956. године.

 

 

Балистичке ракете су оружје које има предност за циљеве на земљи, ипак су [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјети]] сагледали као примарну претњу од ''крстарећих ракета'', са великом конвенционалном и нуклеарном главом, постављеним на америчким поморским носачима и авионима, са великом њиховом концетрацијом у борби. На великим подморницама (на пример, ''Ехо'' и ''Оскар'' класе) које су развијене да носе то оружје у функцији заштите америчких борбених група на мору, и великих бомбардера који су опремљени да такође носе велики број ''крстарећих ракета''.

 

Свакако да је у оквиру оружја ове врсте најпознатије, најмасовније и највише борбено коришћено, америчка породица крстарећих ракета [[BGM-109 томахавк]] (у великом броју постојећих варијанти). Ова ''крстарећа ракета'' је изузетно прецизна на великим растојањима, са конвенционалном бојевим главама. Интензивно је коришћена у скорашњим ратовима, током операције [[Заливски рат|Заливском рату]] и у [[НАТО бомбардовање СРЈ|агресији на Савезну републику Југославију]]. Морнарица Велике Британије, посебно њене нуклеарне подморнице, носе ''крстареће ракете'' ''BGM-109 томахавк''. Прве верзије су биле са конвенционалном бојевом главом и имале су масовну употребу [[1999]]. године, током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]]. Укупно је лансирано око 1.000 примерака. То је била прилика да се испразне војни магацини од залиха застареле варијанте, а да војна индустрија добије нове уговоре.<ref name="Сведочанства"/>

[[Датотека:Самолет-снаряд Ока 19.JPG|центар|750п]]

 

== Опште о пројекту ==

[[Датотека:ASMP-A P1220887.jpg|[[Аеросолна моне порти]], је француска надзвучна нуклеарна тактичка ракета.|десно|мини|200п]]

[[Датотека:Brahmos imds.jpg|Ракета [[БраМос]] на међународном салону ратне морнарице [[2007]].|десно|мини|200п]]

Системи за вођење међусобно могу да се разликују. Јефтини су са радарским висиномером, барометарским висиномером, дигиталним сатом за навигацију и мапа трајакторије лета. Напредна и скупа решења користе [[Инерцијални навигациони систем|инерцијалну навигацију]], [[сателитска навигација|сателитску навигацију]] и праћење контуре терена са подударањем детаља ({{јез-енг|Terrain Contour Matching,}}) (-{TERCOM}-). За ову функцију, користи се аутоматско препознавање циља (ATR)), што је алгоритам за способност уређаја да препозна циљ односно објекат на који се наводи, на основу података добијених из сензора.

 

 

== Категорије ==

Многи сматрају да све крилате ракете припадају категорији ''крстарећих ракета''. Генерално се ''крстареће ракете'' могу разврстати по величини, брзини (подзвучне или надзвучне), долету, и по носачу одакле се лансира (са земље, ваздуха, површинског брода, или подморнице). Често исте верзије ракета универзално пројектују за различите платформе лансирања. Када се лансерају са ваздухоплова и подморнице тада остављају светлији траг, од случајева лансирања са [[Земља|Земље]] и [[брод]]а.

 

{| style="background:#fff; margin-left:10px; border-style:solid; border-width:0; border-color:#0095b6; padding:8px; width:750px;"

|-

Хиперсоничне крстареће ракете лете најмање 5 пута брже од брзине звука. Оне су још увек у развојној фази, примери:

* [[Х-90]] — {{Застава|СССР}} / {{Застава|Русија}} — Ваздух-тло хиперсонична крстарећа ракета, развијена 1990. године, у ''СССР''-у, а касније је наставила Русија. Ова ракета је пројектована за крстарење већом брзином од звука 4 до 6 пута (М = 4 до 6), са циљем да на крају развоја постиже М = 10-15.

* [[Боинг X-51]]— {{Застава|САД}} — Хиперсонична крстарећа ракета.

* [[Ју-71]] — {{Застава|Русија}} — Руска тајна хиперсонична нуклеарна ракета ''Ју-71'', може да преживи постојеће системе противракетне одбране.

 

=== Надзвучне ===

* [[Бурја (ракета)]] — {{Застава|СССР}} — интерконтинентална

* [[AGM-69 SRAM]] — {{Застава|САД}}

* [[Брамос]] — {{Застава|Русија}} / {{Застава|Индија}} — Против бродска надзвучна

|

* [[Аеросолна моне порти]] — {{Застава|Француска}} — Надзвучна нуклеарна тактичка ракета, за доктрину „упозоравајућег дејства“.

* [[DH-10]] — {{Застава|Кина}}

* [[Нирбхеј]] — {{Застава|Индија}}

|

* [[AGM-86B]] — {{Застава|САД}}

* [[BGM-109 томахавк]] — {{Застава|САД}} / {{Застава|Велика Британија}}

* [[Хунмо III]] — {{Застава|Јужна Кореја}}

|}

 

|

* [[Апаш]] — {{Застава|Француска}}

* [[Сторм шадоу]] — {{Застава|УК}} / {{Застава|Француска}}/ {{Застава|Италија}}

* [[KD-63]] — {{Застава|Кина}}

* [[Квадер]] — {{Застава|Иран}}

* [[Зафар]] — {{Застава|Иран}}

* [[Морнаричка (ракета)]] — {{Застава|Норвешка}}

* [[RBS-15]] — {{Застава|Шведска}}

* [[Военсдрект]]

 

 

=== Ефикасност у савременим ратовима ===