Масакри на Маркалама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Filled in 4 bare reference(s) with reFill 2 |
исправке формата датума |
||
Ред 3:
{{глобализуј}}
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
'''Масакри на Маркалама''' су два масакра над [[Сарајево|сарајевским]] цивилима почињена [[минобацач]]ким нападима, а по новијој верзији подметнутом бомбом<ref>{{cite web|author=Зорица Суботић, Миле Попарић | url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:581788-Balisticari-Ljude-pobile-dve-bombe-na-daljinski | title = Балистичари: људе побиле две бомбе на даљински : Новости | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate
Масакри су се одиграли на пијаци [[Градска тржница Маркале|Маркале]], која се налази у центру [[Сарајево|Сарајева]]. Први масакр се десио [[5. фебруар]]а [[1994]]. када је убијено 68 људи, а рањено 144. Други напад се десио [[28. август]]а [[1995]]. када је убијено 37 људи, а рањено 90. Потоњи напад је био повод за [[нАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушне ударе]] [[НАТО]]-а на [[Република Српска|Републику Српску]], који ће на крају довести до [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] и краја рата у Босни и Херцеговини. Према судским пресудама Хашког трибунала за оба случаја је одговорна [[Војска Републике Српске]], док према извештају независне комисије из 1995. године, не постоје јасни докази за то ко је одговоран код првог напада на пијацу Маркале, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан .<ref>{{cite web|last=Шуваковић| first = Зорана| url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zasticene-zone-bile-su-baze-za-odmor-bosanskih-vojnika.sr.html | title = Заштићене зоне биле су базе за одмор босанских војника : Свет : ПОЛИТИКА | publisher = Politika.rs | date = | accessdate
Некадашњи специјални изасланик УН [[Јасуши Акаши]] изјавио је 2011. године да је још увек нејасно ко је починио на пијачи Маркале 1994. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/977276/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B8:+%D0%88%D0%BE%D1%88+%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE+%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BE+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html | title = РТС: Акаши: Још нејасно ко је гађао Маркале, 22. окт 2011 | language = sr | publisher = Rts.rs | date
== Први масакр ==
Ред 21:
Јануара [[2004]]. године, тужиоци у случају против Станислава Галића, генерала ВРС који је командовао опсадом Сарајева, пред Међународним кривичним судом за злочине почињене на тлу бивше Југославије, представили су као доказ стручни извештај балистичког експерта [[Берко Зечевић|Берка Зечевића]]. Заједно са двојицом колега, [[Берко Зечевић|Зечевић]] је открио шест могућих места са којих је дотична граната могла бити испаљена, од којих су пет били положаји ВРС, a једно под контролом Армије РБиХ. Место под контролом Армије РБиХ је било видљиво посматрачима УНПРОФОР-а, који су потврдили да тог дана ниједна граната није била испаљена са тог положаја. [[Берко Зечевић]] је даље објаснио да су се неки делови пројектила могли производити само у два места, а оба су била под контролом Војске Републике Српске. Истраживајући правац минобацачког пројектила од 120 мм, Берко Зечевић је коначно утврдио како је он испаљен са српских положаја на подручју села [[Мрковићи]], североисточно од старог града. Суд је на крају одлучио да је Галић крив без основане сумње за свих пет гранатирања за које су га тужиоци оптужили, укључујући и Маркале, те је осуђен на доживотну робију.
Иако је о пресуди опширно извештавано преко међународних медија, према тврдњама Хелсиншког одбора за људска права у Србији, одлука суда је игнорисана у самој Србији и Црној Гори.<ref>{{cite web|last=Fish| first = Jim | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3459965.stm | title = Europe | Sarajevo massacre remembered | publisher = BBC News | date=
== Тумачења која одступају од Хашког суда ==
Тадашњи командант УНПРОФОР-а, генерал [[Мајкл Роуз]], након инцидента је изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена.<ref name="Караџић: Зечевић пристрасан" /> [[Русија|Руски]] пуковник Андреј Демуренко је одмах после гранатирања пијаце Маркале у [[Сарајево|Сарајеву]], у тадашњој [[Република Босна и Херцеговина|Републици БиХ]], изјавио да су Срби неоправдано били оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО<ref>{{cite web|url=http://www.rusk.ru/newsdata.php?idar=172251 | title = «Сербы не причастны к взрыву на сараевском рынке» | publisher = Rusk.ru | date=
„Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале“, сећа се Демуренко{{чињеница| date = 07. 2011.}}.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
|