Павијан — разлика између измена

Бабуни насељавају готово целу [[Африка|Африку]]<ref name=":0">{{Cite journal |last=Barton |first=R.A. |date=Mayмај 1992 |title=Animal Behaviour |journal=The British Journal of Animal Behaviour |volume=43 |issue=5 |pages=831–844}}</ref>. Поред људи, једини су примати, који се такође могу наћи на североистоку континента, у [[Египт]]у, [[Етиопија|Етиопији]] и [[Судан]]у. Нема их само у северозападној Африци и на [[Мадагаскар]]у<ref name=":0" />. [[Гривасти павијан]] се такође може наћи и у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и у [[Јемен]]у на Арапском полуострву; али постоји могућност да га је ту довело локално становништво<ref name=":1">{{Cite journal|last=Al-Safadi|first=Mousa M.| year = 1994|title=The Hamadryas Baboon, Papio hamadryas (Linnaeus, 1758) in Yemen (Mammalia: Primates: Ceropthecidae)|url=|journal=Zoology in the Middle East|volume=10|issue=1|doi=|pmid=|access-date=|pages=5-16}}</ref>.

Постоји неколико познатих [[Фосил|фосилних]] врста павијана, од којих су најпознатији ''Papio ingens'' (понекад ''Dinopithecus ingens''). Познат и као „''Велики павијан''” вероватно је био величине [[гориле]] и живео у геолошком периоду [[Плеистоцен|плеистоцена]] пре око 1,7 милиона година у источној Африци. Претпоставља се да су се ''Papio ingens'' углавном хранили биљкама<ref>Gilbert CC et al. 2015. ''Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology.'' PLoS ONE 10 (8): e0133361; {{doi| 10.1371/journal.pone.0133361]].</ref>. Најстарији фосил бабуна припада врсти ''Papio angusticeps,'' чија је делимично очувана лобања нађена у јужноафричкој [[Малапа пећина|Малапа пећини]] 2015.<ref name=":4">{{Cite web |url=http://www.livescience.com/51937-earliest-baboon-fossil.html |title=Skull of Earliest Baboon Discovered |last=Geggel |first=Laura |last2= |date = 21. 8. 2015 |website=Live Science |publisher=Live Science |access-date = 15. 11. 2016.}}</ref>, на археолошком локалитету човеколиког ''[[Australopithecus sediba]]'', овај фосил је стар од 2,026 до 2,36 милиона година. Ова врста је живела пре или у време постојања најновијег заједничког претка живећих врста, чија старост је одређена према молекуларном времену на 1,8 до 2,2 милиона година старости<ref name=":4" />.