Светска банка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
исправке формата датума |
||
Ред 17:
}}
'''Светска банка''' ({{јез-ен|World Bank}}) је међународна [[организација]], основана децембра 1945. године која је [[одговор]]на за обезбеђивање финансија<ref>{{cite web | title = About Us | publisher = World Bank | date
Званично објављени циљ Светске банке је [[смањење сиромаштва]]. Међутим, према њеним Члановима споразума, све њене одлуке морају бити усмерене на посвећеност промоцији [[Стране директне инвестиције|страних улагања]] и [[Међународна трговина|међународне трговине]], као и олакшавању [[Инвестиције|капиталних инвестиција]].<ref>Articles of Agreement: as amended effective 16 February 1989.</ref><ref>{{cite web | title = About Us | publisher = World Bank | date
== Историја Светске банке ==
Ред 35:
=== 1974–1980 ===
Од 1974 до 1980 банка се концентрисала на испуњавање основних [[потреба]] људи у [[Zemlja u razvoju|земљама у развоју]]. Величина и број зајмова је знатно увећана будући да су циљеви задуживања проширени са инфраструктуре у социјалне услуге и друге секторе.<ref name="World Bank Historical Chronology 1970-1979">{{cite web | title = World Bank Historical Chronology: 1970–1979 | publisher = World Bank Group | last = Bank| first = World| url = http://go.worldbank.org/847R4CBE80 | accessdate
Ове промене се могу приписати [[Robert McNamara|Роберту Макнамари]], који је именован за председништво 1968. године одлуком [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]].<ref name="Goldman 2005" />{{rp|60–63}} Макнамара замолио банкарског ризничара [[Eugene Rotberg|Јуџина Ротберга]] да тражи нове изворе капитала изван северних банака које су биле примарни извори финансирања. Ротберг је користио глобално тржиште обвезница да повећа капитал који је доступан банци.<ref name="Rotberg 1994">{{Cite encyclopedia | title = Financial Operations of the World Bank | last = Rotberg | first = Eugene | encyclopedia = Bretton Woods: looking to the future: commission report, staff review, background papers | year = 1994 | publisher = Bretton Woods Commission | location = Washington, D.C. | url = http://external.worldbankimflib.org/uhtbin/cgisirsi/x/0/0/5/?searchdata1=219610%7Bckey%7D#_ | accessdate
Године 1980. је успостављен Управни суд Светске банке да одлучује у споровима између Групе Светске банке и њеног особља у случајевима тврдњи о непоштовању уговора о запошљавању или услова именовања на функцију.<ref name="World Bank Admin Tribunal 2012">{{cite web | title = World Bank Administrative Tribunal | publisher = World Bank Group | last = Bank | first = World | url = http://lnweb90.worldbank.org/crn/wbt/wbtwebsite.nsf/%28resultsweb%29/about?opendocument | accessdate
=== 1980–1989 ===
Године 1980. Макнамара је уступио место [[Alden W. Clausen|Олдену Клаузену]] кога је номиновао амерички [[председник Сједињених Америчких Држава|председник]] [[Џими Картер]].<ref>{{cite web | url = https://www.nytimes.com/2013/01/26/business/aw-clausen-former-bank-of-america-chief-dies-at-89.html | date
Током 1980-тих банка је наглашавала кредитирање сервисирања дуга Трећег света, и политике [[structural adjustment|структуралног прилагођавања]] дизајниране да се рационализују економије земаља у развоју. [[Уницеф|УНИЦЕФ]] је известио током касних 1980-тих да су програми структуралног прилагођавања Светске банке били одговорни за „редуковане здравствене, нутриционе и образовне нивое десетине милиона деце у Азији, Латинској Америци и Африци”.<ref name="Cornia et al. 1987">{{Cite book | title = Adjustment with a Human Face: Protecting the Vulnerable and Promoting Growth | editor = Cornia, Giovanni Andrea | editor-last2 = Jolly | editor-first2 = Richard | editor-last3 = Stewart | editor-first3 = Frances | year = 1987| publisher = Oxford University Press USA | location = New York, NY |isbn=978-0-19-828609-7| pages = }}</ref>
Ред 51:
Почевши од 1989, као одговор на оштре критике многих група, банка је почела са укључивањем група за заштиту животне средине и невладиних организација у зајмове ради ублажавање ранијих ефеката својих развојних политика које су изазвале критике.<ref name="Goldman 2005" />{{rp|93–97}} Такође је формирала имплементациону агенцију, у складу са Монтреалским протоколима, да би се зауставило оштећење озонског слоја Земљине атмосфере путем укидања употребе 95% хемикалија које оштећују озонски омотач, са циљним датумом 2015. године. Од тада, у складу са својих такозваних „Шест стратешких тема”, банка је успоставила различите додатне регулације ради заштите животне средине уз промовисање развоја. На пример, 1991. године банка је најавила да ради заштите од дефорестације, посебно у Амазону, неће финансирати никакве комерцијалне сече или инфраструктурне пројекте који штете околини.
У циљу промовисања глобалних јавних добара, Светска банка покушава да контролише заразне болести попут маларије, испоручујући вакцине у неколико делова света и придружујући се превентивним снагама. Године 2000. банка је објавила „рат против [[Сида|АИДС]]-а”, а 2011. банка се придружила партнерству за заустављање [[Туберкулоза|туберкулозе]].<ref name="World Bank Results 2012">{{cite web | title = Results| publisher = World Bank Group| last = Bank| first = World| url = https://www.worldbank.org/results/| accessdate
Традиционално, на темељу прећутног разумевања између Сједињених Држава и Европе, [[World Bank presidential election, 2012|председник Светске банке]] је увек био изабран међу кандидатима које су номиновале Сједињене Државе. Године 2012, по први пут, два кандидата који нису САД грађани су била номинована.
Дана 23. марта 2012, САД председник [[Барак Обама]] најавио је да ће Сједињене Државе номиновати [[Jim Yong Kim|Џим Јонг Кима]] као следећег председника банке.<ref name="Office of the Press Secretary 2012">{{Cite news | title = President Obama Announces U.S. Nomination of Dr. Jim Yong Kim to Lead World Bank | author = Office of the Press Secretary | date
== Мисија Светске банке ==
Ред 79:
=== Гласачка моћ ===
Године 2010. гласачке моћи Светске банке су биле ревидирана како би се повећали гласачки удели земаља у развоју, нарочито Кине. Земље са највише гласачке моћи сада су Сједињене Државе (15,85%), Јапан (6,84%), [[Кина]] (4,42%), Немачка (4,00%), Велика Британија (3,75%), Француска (3,75%), [[Индија]] (2,91%),<ref>{{cite news| title = Developing nations get more say in World Bank affairs| url = http://timesofindia.indiatimes.com/india/Developing-nations-get-more-say-in-World-Bank-affairs/articleshow/5858176.cms| accessdate
Промене су извршене с циљем да се гласање учини универзалнијим у погледу стандарда, засновано на правилима са објективним индикаторима и транспарентно, између осталог. Сада, земље у развоју имају већи утицај у гласачком моделу, што је посебно подржала Европа. Поред тога, гласачка моћ је заснована на економској величини као и доприносима Међународној асоцијацији за развој.<ref name="Stumm 2011">{{Cite news | title = World Bank: More responsibility for developing countries | last = Stumm| first = Mario| date
== Табела одобрења ==
Следећа табела наводи 15 највиших ДАЦ петоцифрених сектора<ref>{{cite web | url = http://iatistandard.org/202/codelists/Sector/ | title = DAC 5 Digit Sector | publisher = The IATI Standard | accessdate
{| class="sortable wikitable"
|