Физичар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
→Запошљавање: исправке формата датума |
||
Ред 24:
== Запошљавање ==
Три основна типа установа које запошљавају физичаре су академске институције, државне лабораторије (које су често у систему академских институција, или директно повезане са њима) и приватна индустријска предузећа. У западној Европи, Јапану, Аустралији и Северној Америци, највећи број физичара ради у приватном сектору, док је у остатку света доминантно присуство физичара у академским институцијама и државним лабораторијама.<ref>{{cite web | author=AIP Statistical Research Center | url=http://www.aip.org/statistics/trends/highlite/emp/figure7.htm | title=Initial Employment Report, Fig. 7 | accessdate=21.
<ref>{{cite web | author=Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије | url=http://www.mntr.sr.gov.yu/mntr/sr/topic.php?id=586 | title=Регистар истраживача и НИО | accessdate=18.
Постоји, међутим и одређени број школованих физичара, који раде у другим природним и друштвеним областима, понајвише у техничким струкама, као инжењери и техничари, или пак као програмери. Физичари могу да раде и у заводима за стандардизацију, али и у заводима за патенте. У западном свету је прилично честа појава да физичари не раде у области за коју су се директно школовали, већ су се додатном обуком оспособили и за друга занимања.{{чињеница|date=04. 2017.}}
Наравно, то важи и за стручњаке других области, који се често у потрази за послом дошколују или додатно обуче и за неко друго занимање.
|