Химна Уједињеног Краљевства — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање coauthors у author2
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 28:
 
У Сколсовој анализи помињу се и „неодрживе“ и „сумњиве“ тврдње, те „погрешне тврдње о [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] пореклу“. Међу таквим тврдњама су и следеће:
* Прича, прилично раширена у [[Француска|Француској]], да је мелодију ''(Grand Dieu Sauve Le Roi)'' написао [[Жан-Батист Лили|Жан-Баптист Лили]] да би прославио излечење [[Луј XIV|Луја XIV]].<ref>{{cite web|url=http://links.jstor.org/sici?sici=0306-1078(198708)15%3A3%3C346%3AASSAML%3E2.0.CO%3B2-R | title = A Sweet Servitude: A Musician's Life at the Court of Mlle de Guise| accessdate=|author last =Patricia Ranum | first = Patricia | format = html}}</ref> Лили је написао мелодију на речи које је саставила војвоткиња од Бринона, а затим је мелодију украо [[Георг Фридрих Хендл]]. Преведена на [[Латински језик|латински]] под насловом ''Domine, salvum fac regem'', ова је песма постала француска химна и то остала све до [[1792]]. године (видети нотни запис доступан на интернету<ref>{{cite web|url=http://www.cmbv.com/images/edit/m-pdf/dumont/m014099.pdf| title = Domine Salvum Fac Regem| accessdate=01. 04. 2007.|author = | format = pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20051015181542/http://www.cmbv.com/images/edit/m-pdf/dumont/m014099.pdf|archivedate=15. 10. 2005.}}</ref>). Према тој теорији, након [[Битка код Калодена|битке код Калодена]] [[Династија Хановер|Хановерска династија]] усвојила је ову мелодију као британску химну. Сколс указује на велике [[Хронологија|хронолошке]] грешке које ову теорију чине неодрживом, те које упућују на то да та теорија представља фабрикацију из [[19. век]]а.<ref>{{cite web|url=http://penelope.uchicago.edu/crequy/chap104.html#God_save_the_king | title = ''Souvenirs'', Vol 1, Chapter IV| accessdate=02. 04. 2007. |author = | format = HTML}}</ref>
* [[Џејмс Освалд]]. Он је један од могућих аутора ''Thesaurus Musicus''-а па је свакако могао играти неку улогу у овој причи, али није довољно јак кандидат за истинског аутора мелодије.
* Др [[Хенри Кери]]. Сколс одбацује и његово ауторство, пре свега због тога што сам Кери никада тако нешто није тврдио. Осим тога, када је такву тврдњу изнео Керијев син [[1795]]. године, њу је пратио и захтев за пензијом од [[Британска влада|британске владе]] по том основу. Треће, Керијев син је тврдио да је његов отац делове те песме написао 1745. године, премда је Кери умро још [[1743]]. године. Такође су изнете тврдње да је ту композицију Кери први пут јавно извео током једне вечере [[1740]]. године у част адмирала [[Едвард Вернон|Едварда Вернона]], који је био заузео [[Шпанија|шпанску]] луку [[Порто Бело]] (тада у [[Колумбија|Колумбији]], данас у [[Панама|Панами]]) током [[Рат за Џенкинсово уво|Рата за Џенкинсово уво]].
Ред 40:
Израз ''Боже чувај краља'' ''(-{God save the King}-)'' је много старији од ове песме и налази се, на пример, на више места у [[Библија краља Џејмса|Библији краља Џејмса]].<ref>1 Samuel x. 24; 2 Samuel xvi. 16 i 2 Kings xi. 12</ref> Сколс каже да је већ [[1545]]. године израз ''-{God save the King}-'' био једна од лозинки [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]], при чему је очекивани одговор био ''Long to reign over us'' (''Нека дуго влада над нама'').<ref>See also {{Cite book|last=Wood|first=William|title=Flag and Fleet: How the British Navy Won the Freedom of the Seas|url=http://www.sakoman.net/pg/html/19849.htm|publisher=Macmillan|year=1919|id=}}{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}"</ref> Такође примећује да молитва која се читала у црквама приликом обележавања годишњица [[Барутна завера|Барутне завере]] садржи речи који су можда бар делом представљали основу за другу строфу ''Растерај наше непријатеље... умањи њихову злобу и уништи њихове планове'' ''(-{Scatter our enemies... assuage their malice and confound their devices}-)''.
 
Године 1745. ''[[The Gentleman's Magazine]]'' је објавио песму ''Боже чувај нашег господара краља: Нова песма за двогласје'' ''((God save our lord the king: A new song set for two voices)''.<ref>''The Gentleman's Magazine'' Vol. 15, Oct. {{page|year=1745. pp. |id=|pages=552}}</ref> Ова верзија садржи прве три строфе које су наведене даље у тексту (уз мање варијације). Према традицији, сматра се да је прва изведба била 1745. године, када је песма певана у знак подршке краљу [[Џорџ II|Џорџу II]] након пораза његове војске у [[Битка код Престонпана|бици код Престонпана]] од стране [[јакобитизам|јакобитског]] претендента на [[Енглеска|енглески]] и [[Шкотска|шкотски]] престо, Чарлса Едварда Стјуарта, чије су се снаге претежно састојале од шкотских војника. Понекеда се тврди, помало иронично, да се песма првобитно певала у знак подршке јакобитима: реч „пошаљи“ ''(send)'' у стиху „Пошаљи га као победника“ ''(Send him victorious)'' могла би имплицирати да је краљ заправо био одсутан. Такође постоје примери чаша из раног 18. века на којима је урезана једна верзија текста, а које су, како се чини, биле намењене за испијање здравице у част [[Џејмс II Стјуарт|Џејмса II]]. Сколс узима у обзир ове могућности али сматра да су највероватније исти текст користиле и јакобитске и хановерске присталице, те да га је свака група упућивала свом краљу.{{sfn|Scholes||pp=412}}
 
Око 1745. године антијакобитско осећање је дошло до изражаја у четвртој строфи, где се упућује [[молитва]] за успех војске [[Џорџ Вејд|Џорџа Вејда]] која се тада окупљала у [[Њукасл на Тајну|Њукаслу]]. Ове речи су на кратко време задобиле популарност, премда се нису појавиле у верзији која је била објављена у ''The Gentleman's Magazine'':
Ред 51:
|}
 
Ова строфа је убрзо била поново испуштена, а свакако пре но што је песма постала прихваћена као британска државна химна током [[1780e|1780-их]] и [[1790e|1790-их]] година.{{sfn|Richards|2002|pp=90}}<ref>"The history of God Save the King": The Gentleman's Magazine, Vol 6 (new series),. {{page|year=1837. pp. |id=|pages=373}}</ref> Упркос кратком постојању ове строфе, она се још увек наводи као разлог због кога се ова песма може сматрати увредљивом када се пева у неким деловима Шкотске. Било је још доста покушаја током 18. и [[19. век]]а да се додају нове строфе како би се обележили неки појединачни догађаји од значаја за [[Британска монархија|британску монархију]] или државу. На пример, када су јакобитске снаге заобишле Вејдову војску и дошле до [[Дарби]]ја, али се затим повукле те када се њихов гарнизон у [[Карлајл]]у предао једној другој владиној војсци на чијем се челу налазио син краља Џорџа [[вилијам Август, војвода од Камберленда|војвода од Камберланда]], додата је још једна строфа, према [[Фицрој Маклејн|Фицроју Маклину]].{{sfn|Maclean|1989|pp=}} Међу осталим строфама које нису биле дугог века приметне су оне које изражавају антифранцуска осећања.<ref>На пример, строфа која се наводи у књизи ''Хандел'' Едварда Ј. Дента (в. [http://www.gutenberg.org/etext/9089 текст на пројекту Гутенберг] и [http://www.fullbooks.com/Handel2.html Фуллбоокс.com])</ref> Међутим, ниједна од ових строфа није опстала до [[20. век]]а.{{sfn|Richards|2002|pp=90}}
 
Било је неколико покушаја да се песма побољша променом речи. У 19. веку развила се жива расправа о државној химни и чак и тада друга строфа се сматрала помало увредљивом. Наиме, поставило се питање о изразу „растерај њене непријатеље": неки су сматрали да ће снага [[парламент Уједињеног Краљевства|парламента]] и круне више доћи до изражаја ако се реч „њене“ ''(her)'' замени речју „наше“ ''(our)'', док су други указивали на то да је теологија помало нејасна те предлагали као замену реч „твоје“ ''(thine)''. Сидни Г. Р. Колс написао је потпуно нову верзију, а исто је учинио и Кенон Ф. К. Харфорд.{{sfn|Richards|2002|pp=91}} Године [[1836]]. [[Вилијам Едвард Хиксон]] написао је четири алтернативне строфе, од којих су прва, трећа и четврта дате као прилог тексту државне химне у зборнику ''[[Енглисх Хумнал]]'' (где државна химна садржи само прву и трећу строфу оригиналног текста).
Ред 202:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wood|first=William|title=Flag and Fleet: How the British Navy Won the Freedom of the Seas|url=http://www.sakoman.net/pg/html/19849.htm|publisher=Macmillan|year=1919|id=}}{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dearmer| first = Percy|author2=Vaughan Williams, Ralph| title = The English Hymnal with Tunes| publisher =Oxford University Press |year=1906|id=|pages=724}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wood|first=William|title=Flag and Fleet: How the British Navy Won the Freedom of the Seas|url=http://www.sakoman.net/pg/html/19849.htm|publisher=Macmillan|year=1919|id=}}{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Maclean| first = Fitzroy|authorlink=Фицрој Маклејн|title = Bonnie Prince Charlie | publisher = Canongate Books Ltd.|year=1989|isbn=978-0-86241-568-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Richards| first =Jeffrey| title = Imperialism and Music: Britain 1876 to 1953 | publisher =[[Manchester University Press]] |year=2002|isbn=978-0-7190-4506-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Scholes| first = Percy A | title = [[The Oxford Companion to Music]], Tenth Edition | publisher = [[Oxford University Press]] |date=|id=}}
{{refend}}