Никола Милошевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Живот и дело: исправке формата датума |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 32:
У свом плодном раду бавио се филозофијом, књижевним радом, публицистиком и књижевном критиком. Био је председник Задужбине „[[Милош Црњански]]“. Аутор је више књига, књижевно историјских и књижевно теоријских студија, као и великог броја [[есеј]]а, предговора, [[рецензија]] и [[књижевна критика|књижевних критика]]. Учествовао је у многим књижевним и политичким јавним трибинама. Написао је преко двадесет књига филозофске и књижевно-теоријске тематике, неколико књига политичке тематике и три романа. У свом књижевно-теоријском раду претежно се бавио херменеутичком анализом дела која се широко сматрају врхунцем западне књижевности ([[Албер Ками]], [[Мигел де Сервантес]], [[Фјодор Достојевски|Достојевски]] итд). Био је један од првих мислилаца који је у српској средини анализирао дела [[Руска религиозна филозофија|руске религиозне филозофије]] (посебно [[Николај Берђајев|Берђајева]]). Такође се бавио проблемима [[Филозофска антропологија|филозофске антропологије]], [[Филозофија религије|филозофије религије]], односа између књижевности и филозофије као и односа између [[Идеологија|идеологије]] и филозофије (посебно је разматрао различита питања [[марксизам|марксистичких идеологија]] и филозофије). Свој особени приступ књижевним делима и филозофским проблемима развио је још у својој првој објављеној књизи, ''Антрополошки есеји'' из [[1964]]. године. Од студентских дана Милошевић се бавио филозофским проблемима у књижевним делима. Након завршених студија предавао је на Одсеку за књижевност Филозофског факултета (доцнијем Филолошком факултету). Ту је предавао курсеве из области [[Теорија књижевности|теорије књижевности]], специјалистичке курсеве о [[Фјодор Достојевски|Достојевском]] и [[Античка поетика|античкој поетици]]. Важио је за доброг предавача цењеног међу својим студентима. О њему као предавачу посебно је повољно писао његов студент [[Мило Ломпар]]. Милошевић је радо држао и јавна предавања о различитим филозофским темама. Током [[1980-e|80-их година]] [[20. век]]а био је један од најактивнијих предавача на јавним предањима (по броју предавања испред њега су били [[Бранко Павловић]] и [[Владета Јеротић]]).
Тумачећи различита књижевна дела развио је специфични метод књижевне [[Херменеутика|херменеутике]] где је настојао, проналазећи недоследности у филозофским и књижевним делима (у филозофским делима те противуречности се, по Милошевићевој мишљењу, састоје у логичкој недоследности док се у књижевним делима састоје у неубедљивој психолошкој мотивацији ликова), да открије и протумачи психолошку или идеолошку мотивисаност творца одређеног дела.<ref name="о ангажману">{{cite web |
== Теоријски допринос ==
Психологија знања и филозофска антропологија биле су предмет научно-философског рада Николе Милошевића, преточеног у двадесетак књига, почев од дела "Огледи из антропологије" ("Антрополошки есеји") за које је добио НОЛИТ-ову награду 1964. године, па до књиге "Истина и илузија" (2001). Остајући доследан свом путу истине и поштења, одбио је својевремено да прими [[Награда Исидора Секулић|Награду "Исидора Секулић"]] и Октобарску награду града Београда. Родоначелник је филозофије диференције, односно учења које се може сажети на следећи начин: ''Све оно што спознајемо увек је диференцирано, али никада на исти начин и у истој мери''. Кроз овакву диференцирану оптику ваља сагледавати и однос психолошких и социјалних чинилаца, проблем слободе воље и слободе избора. Указао је и у својим делима доказао да увек бира нека одређена личност, са одређеним душевним склопом, те да ту личност опредељује психолошки чинилац који (унапред) одређује за коју ће се могућност личност определити (''"Идеја слободног избора подразумева да је подједнако могуће и оно што се догодило и оно што се није догодило, а тако не може бити"'' - Истина и илузија; Скица за мој поглед на свет). Психолошка структура једне личности је одређена, детерминисана, за разлику од "људске природе", неодређеног термина добијеног неоснованом хипергенерализацијом.
Покушао је Никола Милошевић да заснује и једну нову дисциплину - психологију знања, која би се бавила односима између духовних творевина и психичких чинилаца, кроз сагледавање читаве лепезе "различитих односа зависности између теоријске и и уметничке стварности с једне стране, и психолошке равни с друге стране". Закључио је да свака усмереност претпоставља неки угао гледања, а самим тим и неки угао деформације, тако да се нужно јавља једностраност, на коју опет делују различити психолошки чиниоци који обитавају у душевном склопу свих стваралаца. Психологија знања претпоставља иманентну анализу, која подразумева трагање за противречностима у склопу неке теоријске творевине, али не остаје заробљена у њеним оквирима.
Најпознатије су му књиге:
* ''[[Антрополошки есеји]]'',
* ''Роман Милоша Црњанског'',
* ''Негативан јунак'',
* ''Идеологија, психологија и стваралаштво'',
* ''Андрић и Крлежа као антиподи'',
* ''Зиданица на песку'',
* ''Шта Лукач дугује Ничеу'',
* ''Филозофија структурализма'',
* ''Достојевски као мислилац'',
* ''Марксизам и језуитизам'',
* ''Психологија знања'',
* ''Антиномија марксистичких идеологија'',
* ''Православље и демократија''
* ''Царство Божије на земљи. Филозофија диференције''
Ред 76:
* [https://www.sanu.ac.rs/clan/milosevic-nikola/ Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=99227&search=Ka%20najvi%C5%A1im%20proplancima%20uma&datum=2007-03-21 Ка највишим пропланцима ума] - „[[Вечерње новости]]“
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/21507.sr.html Проницљиви психолог и меланхолични мислилац, Политика, 2007]
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/t20009.sr.html Тамнија страна људске душе, Политика, 2007]
{{нормативна контрола}}
Ред 89:
[[Категорија:Српски теоретичари књижевности]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]
[[Категорија:
[[Категорија:Демократска странка (Србија)]]
[[Категорија:Доктори књижевности]]
| |||