Глукоза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
исправке формата датума |
м pretvaranje sablona page u cite book |
||
Ред 75:
'''Глукоза''' или '''гликоза''' (од {{јез-грч|γλυκύς - сладак}}) је најраспрострањенији [[моносахарид]] у [[природа|природи]],<ref name="DombKost1998">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iLjhl6AvfIsC&pg=PA275 |isbn=978-1-4200-4936-7 |title=Handbook of Biodegradable Polymers |last=Domb |first=Abraham J. |last2=Kost |first2=Joseph |last3=Wiseman |first3=David |date=4. 2. 1998 |pages=275}}</ref> међутим само као [[Изомер (хемијски)|изомер]] који се зове декстроза или грожђани шећер.<ref>{{citation | contribution = dextrose | url = http://www.m-w.com/dictionary/dextrose | title = Merriam-Webster Online Dictionary | accessdate=2. 9. 2009}}</ref> Може да се нађе у [[крв]]и свих [[сисари|сисара]], као и у [[мед]]у и [[грожђе|грожђу]]. Молекули сложенијих угљених хидрата, као што су [[скроб]] и [[целулоза]], настају од великог броја молекула глукозе.<ref name="Ullmann" /> Глукоза има врло сладак укус, лако је [[растворљивост|растворљива]] у [[вода|води]], а такође је и неопходна за одржавање [[живот]]а, јер кад се разгради у [[цитоплазма|цитоплазми]] живе [[Ћелија (биологија)|ћелије]] ослобађа велике количине [[енергија|енергије]] потребне за многе животне функције.
Глукозу углавном праве [[биљке]] и већина [[Алге|алги]] током [[Фотосинтеза|фотосинтезе]] из воде и угљен-диоксида, користећи енергију сунчеве светлости. Она се користи за израду [[Целулоза|целулозе]] у [[ћелијски зид|ћелијским зидовима]], која је најзаступљенији угљени хидрат.<ref>{{cite book|author=Kenji Kamide
Глукоза, као [[intravenous sugar solution|интравенски шећерни раствор]], налази се на [[spisak esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije|списаку есенцијалних лекова Светске здравствене организације]], најважнијих лекова неопходних у основном [[health system|здравственом систему]].<ref>{{cite web|title=WHO Model List of Essential Medicines |url=http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/93142/1/EML_18_eng.pdf?ua=1 |work=World Health Organization |accessdate=22. 4. 2014 |date=октобар 2013 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140423005004/http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/93142/1/EML_18_eng.pdf?ua=1 |archivedate=23. 4. 2014 }}</ref> Име глукоза потиче преко француског израза из [[Грчки језик|грчке]] речи γλυκός ('-{glukos}-'), са значењем „сладак”, у смислу [[must|шире]], слатке, свеже испресоване масе грожђа у прављењу [[вино|вина]].<ref>{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=glucose |title=Online Etymology Dictionary |website=Etymonline.com |date=|accessdate=25. 11. 2016 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161126065057/http://www.etymonline.com/index.php?term=glucose |archive-date=26. 11. 2016 }}</ref><ref>Thénard, Gay-Lussac, Biot, and Dumas (1838) [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k29662/f106.langEN "Rapport sur un mémoire de M. Péligiot, intitulé: Recherches sur la nature et les propriétés chimiques des sucres"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20151206043449/http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k29662/f106.langEN |date=6. 12. 2015 }} (Report on a memoir of Mr. Péligiot, titled: Investigations on the nature and chemical properties of sugars), ''Comptes rendus'', '''7''' : 106–13. [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k29662/f109.langEN From page 109] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20151206050123/http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k29662/f109.langEN |date=6. 12. 2015 }}</ref> Суфикс „[[-ose|-оза]]” је хемијски класификатор, који означава шећер.
| |||