Бошњачки језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
референце |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 67:
У делу Јеронима Мегисера "Тхесаурус полyглотус" (Франкфурт на Мајни, почетак 17. века) спомињу се уз остале говоре: босански, далматински, српски, хрватски.<ref>V. Putanec, ''Leksikografija'', Enciklopedija Jugoslavije, V, 1962, 504.</ref>
Мула Мустафа Башескија у свом Љетопису спомиње Мула Хасана Никшићанина (1780), који говори пола турским, пола босанским језиком.
[[Алберто Фортис]] (1741–1803); 1774. у Венецији у ђелу "Виаггио ин Далмазиа" објавио и у оригиналу и преводу на италијански баладу Хасанагиницу - језик Морлака назива: илирским, морлачким и босанским.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=MCJPAAAAcAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|title=Viaggo in Dalmazia|
Према сведочењу Матије Мажуранића, сарајевски паша, иако "добро знаде турски, арапски и арнаутски", не воли да неко пред њим говори турски и истиче "да је наш славни бошњачки језик од свих најљепши на свијету". У Путопису се каже да се у Босни "еглендише Бошњачки".<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=gKMZAAAAIAAJ&q=ilirski#v=onepage&q=turski&f=false|title=Pogled u Bosnu|
Мухамед Хеваија Ускуфија Босневи је 1631. издао Босанско-Турски речник.<ref>{{Cite web|url=http://old.unsa.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=1223&Itemid=348|title=Univerzitet u Sarajevu - Predstavljen Bosansko-turski rječnik|website=old.unsa.ba|access-date=
== Систем дијалеката ==
Ред 124:
Одлике бошњачког стандардног језика које су утврдили савремени бошњачки лингвисти су следеће:{{чињеница|date=09. 2014. }}
* бошњњачки језик је, као стандардни језик, један од језика (уз хрватски и српски) који слиједе, уз различите степене утицаја, из старије [[Историјски преглед језика у Босни и Херцеговини|језичке баштине]] настале на тлу Босне и Херцеговине
* језички стандард још није у потпуности завладао медијима бошњачког народа у Босни и Херцеговини.
* језичке споменике предтурског периода какве налазимо на натписима на каменим плочама и у повељама Котроманића, одликује штокавско нарјечје прожето у већој или мањој мјери црквенословенским. Предтурска Босна је подручје ћириличне писмености, имала је и своју регионалну верзију писма касније прозвану [[босанчица]], док се латинично писмо први пут јавља за вријеме [[Аустроугарска|Аустроугарске]].
Ред 139:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite journal|last=Brozović| first = Dalibor|authorlink= Dalibor Brozović |year=1999| title = [http://hrcak.srce.hr/76514 Odnos hrvatskoga i bosanskoga odnosno bošnjačkoga jezika]| journal = Jezik: časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika| volume = 47/1 |ref=harv|pages=
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Милош|authorlink=Милош Ковачевић (лингвиста)|title=Српска политичка припомоћ промоцији тзв. босанског језика|journal=Узданица: Часопис за језик, књижевност и педагошке науке|year=2015|volume=12|issue=1
* {{Cite book| ref=harv|last=Kordić|first=Snježana|title=Jezik i nacionalizam|year=2010|location=Zagreb|publisher=Durieux|url=http://bib.irb.hr/datoteka/475567.Jezik_i_nacionalizam.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Kraljačić| first = Tomislav| title = Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903)|year=1987| location = Sarajevo| publisher = Veselin Masleša| url = https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Рељић|first=Митра|title=О националном имену и преименовању језика Бошњака/Муслимана (Српски језик као босански у Призренско-шарпланинској области)|journal=Зборник Матице српске за славистику|year=2009|volume=75
{{refend}}
Ред 156:
{{словенски језици}}
[[Категорија:Бошњачки језик|
[[Категорија:Језици Босне и Херцеговине]]
|