Информатика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 13:
</div>
 
'''Информатика''' и '''рачунарство'''<ref>''Leksikon znanosti: fizika, matematika, kemija, računalstvo'', Neil Ardley (preveo s engleskoga Predrag Raos) Mozaik knjiga, . {{page1|publisher=|location=Zagreb|year=1997|isbn=978-953-173-527-8|pages=}}</ref> (''рачунарска наука'', ''наука о рачуналима''<ref name="InfoRjecnik">Kiš Miroslav, ''Englesko-hrvatski i hrvatsko-engleski informatički rječnik'', Zagreb, Naklada Ljevak, 2000, pp. {{page|year=2000|id=|pages=223}}</ref>) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом [[податак]]а, те њиховим имплементацијама и применама у [[рачунарски систем|рачунарским системима]].<ref>"''Računarstvo je proučavanje informacije''" [http://www.njit.edu/v2/archivecatalog/undergraduate/91/19-und.html Department of Computer and Information Science] {{Wayback|url=http://www.njit.edu/v2/archivecatalog/undergraduate/91/19-und.html |date=20090529005415 }}, Guttenberg Information Technologies</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje računanja.''" [http://www.csbsju.edu/computerscience/curriculum Computer Science Department, College of Saint Benedict], Saint John's University</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje svih aspekata računalnih sustava, od teoretskih osnova pa do krajnje praktičnih aspekata upravljanja velikim računalnim sustavima''" [http://study.massey.ac.nz/major.asp?major_code=2010&prog_code=93068 Massey University] {{Wayback|url=http://study.massey.ac.nz/major.asp?major_code=2010&prog_code=93068 |date=20060619125916 }}</ref> Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику [[алгоритам]]а који обрађује одређену [[структура података|структуру података]].
 
Рачунарство има многа [[разноликост рачунарства|потпоља]]; нека наглашавају рачунање и специфичне резултате (као што је [[рачунарска графика]]), док друга наглашавају својства [[рачунски проблем|рачунских проблема]], (као што је [[рачунска теорија сложености]]). Трећа се средоточе на изазове у остварењу рачунања. На пример, [[теорија програмских језика]] проучава приступе у опису рачунања, док [[рачунарско програмирање]] примењује специфичне [[програмски језик|програмске језике]] за решавање специфичних рачунских проблема са решењима. Даљње потпоље, [[интеракција човека и рачунара]], се фокусира на изазове у чињењу рачунала и рачунања кориснима, употребљивим и универзално приступачнима свим [[јавно добро|људима]].
Ред 47:
Неки сматрају да је рачунарство сродније [[математика|математици]] од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су [[Курт Гедел]] и [[Алан Тјуринг]], и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су [[математичка логика]], [[теорија категорија]], [[теорија домена]] и [[алгебра]].
 
Однос између рачунарства и [[програмско инжењерство|програмског инжењерства]] је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како [[Разноликост рачунарства|је рачунарство дефинисано]]. [[Дејвид Парнас]], узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.<ref>{{cite journal|author=Parnas David L. |year=1998|url=http://citeseer.ist.psu.edu/parnas98software.html |title=Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes |journal = Annals of Software Engineering | volume = 6 |pages=19-3719–37}}: „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, [[hemijsko inženjerstvo|хемијско инжењерство]], [[електротехника]],....}."</ref>
 
Основни делови рачунара су: [[рачунарски миш|миш]], [[тастатура]], [[рачунарски монитор|монитор]], [[матична плоча]], [[графичка карта|графичка картица]], [[процесор]], [[RAM (меморија)|RAM]], [[Дискета|флопи диск]], [[тврди диск]], [[компакт-диск|-{CD}-]] или -{[[DVD]]}- ([[оптички запис]]и), [[модем]], [[звучна картица]] и наравно [[звучник|звучници]] за њу, те, наравно, [[Рачунарско кућиште|кућиште]]. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.