Википедија

Сумаглица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: = Sumaglica = '''Sumaglica''' je pojava mikroskopski sitnih vodenih kapljica ili higroskopnih čestica u atmosferi (dim, prašina i druge), promera manjeg od 0,5 milime…
 
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Dülmen, Umland, Sonnenaufgang -- 2012 -- 8069.jpg|мини|Сумаглица]]
= Sumaglica =
'''Sumaglica''' je pojava mikroskopski sitnih vodenih kapljica ili higroskopnih čestica u atmosferi (dim, prašina i druge), promera manjeg od 0,5 milimetara, koje lebde u vazduhu i smanjuju vidljivost uz tlo na udaljenosti većoj od 1 kilometar. Po svojstvima se ubraja u hidrometeore, kao na primer magla, i daje krajoliku sivkast izgled.
 
= Сумаглица =
== Hidrometeori ==
'''Сумаглица''' је појава микроскопски ситних [[Вода|водених]] капљица или хигроскопних [[Елементарна честица|честица]] у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] (дим, прашина и друге), величине мање од 0,5 милиметара, које лебде у ваздуху и смањују видљивост уз тло на удаљености већој од 1 километар. По својствима се убраја у хидрометеоре, као на пример [[магла]], и даје пределу сивкаст изглед.
'''Hidrometeori''' su proizvodi vodene pare koji u krutom ili tekućem stanju padaju na Zemlju (kiša, rosulja, snijeg, tuča, sugradica), ili lebde u atmosferi (magla, sumaglica), ili lebde vjetrom uzdignuti sa Zemljine površine (mećava, vijavica, dim mora), ili se talože na tlu (rosa, mraz, inje, poledica, snježni pokrivač).
 
== Хидрометеори ==
== Magla i sumaglica ==
'''Хидрометеори''' су производи [[Водена пара|водене паре]] који у чврстом или течном стању падају на Земљу ([[киша]], росуља, снег, град, суградица), или лебде у атмосфери (магла, сумаглица), или лебде ветром уздигнути са Земљине површине (мећава, вејавица, дим мора), или се таложе на тлу (роса, мраз, иње, поледица, снежни покривач).
Kao rezultat kondenzacije ili sublimacije vodene pare u blizini Zemljine površine nastaje magla i sumaglica. Pod maglom podrazumijevaju se u zraku suspendirane kapljice vode ili kristalići leda, koji smanjuju vidljivost na manje od 1 kilometar. Ako je vidljivost između 1 i 2 kilometra, govori se o sumaglici. Sumaglicu valja razlikovati od suhe mutnoće nastale raspršivanjem svjetla na krutim česticama koje lebde u atmosferi. Ta pojava suhe mutnoće ne zavisi od stupnja vlažnosti zraka, a pojavljuje se prije svega iznad industrijskih i gradskih područja, te u zračnim masama koje dolaze iz tropskih pustinjskih predjela.
 
== Магла и сумаглица ==
Magla nastaje jednim od 3 procesa: isparavanjem, miješanjem zračnih masa i ohlađivanjem zračnih slojeva. Magla isparivanja nastaje isparivanjem toplih vodenih masa (rijeka, jezera, mora) u relativno hladniji zrak koji struji s hladnijeg kopna prema površini vode. Miješanjem zračnih masa različitih svojstava mogu također nastati magle, no najjače su takozvane radijacijske magle. One nastaju turbulentnim miješanjem kad se površina tla i priležeći sloj zraka hlade. Osobito povoljni uvjeti za nastanak radijacijske magle jesu vedro nebo ili prisutnost samo visokih oblaka, slabi vjetrovi ili tišina, te početna visoka relativna vlaga uz tlo. Radijacijske magle osobito često nastaju u dolinama i udubljenjima terena. U povoljnim prilikama može se magla stvoriti u toku noći i zadržati se i u ranim prijepodnevnim satima. Sloj te magle nije osobito debeo i samo rijetko je deblji od nekoliko stotina metara. Radijacijske magle nastaju pri inače posve lijepom anticiklonalnom vremenu, prije svega u hladnije doba godine.
Као резултат [[Кондензација|кондензације]] или [[Сублимација (физика)|сублимације]] водене паре у близини Земљине површине настаје магла и сумаглица. Под маглом подразумевају се у ваздуху суспендоване капљице воде или кристали леда, који смањују видљивост на мање од 1 километар. Ако је видљивост између 1 и 2 километра, говори се о сумаглици. Сумаглицу ваља разликовати од [[Сува мутноћа|суве мутноће]] настале распршивањем светла на крутим честицама које лебде у атмосфери. Та појава суве мутноће не зависи од нивоа влажности ваздуха, а појављује се пре свега изнад индустријских и градских подручја, као и у ваздушним масама које долазе из тропских пустињских предела.
 
Магла настаје једним од 3 процеса: испаравањем, мешањем ваздушних маса и хлађењем ваздушних слојева. Магла испаравања настаје испаравањем топлих водених маса (река, језера, мора) у релативно хладнији ваздух који струји са хладнијег копна према површини воде. Мешањем ваздушних маса различитих својстава могу такође настати магле али најјаче су такозване радијацијске магле. Оне настају турбулентним мешањем кад се површина тла и доњи слој ваздуха хладе. Нарочито повољни услови за настанак радијацијске магле јесу ведро небо или присутност само високих облака, слаби ветрови или тишина, као и почетна висока релативна влага уз тло. Радијацијске магле посебно често настају у долинама и удубљењима тла. У повољним приликама може се магла створити у току ноћи и задржати се и у раним преподневним сатима. Слој те магле није особито дебео и само ретко је дебљи од неколико стотина метара. Радијацијске магле настају при иначе сасвим лепом антициклоналном времену, пре свега током хладнијег доба године.
Advektivne magle nastaju uz umjerene vjetrove (brzina od 2 do 5 m/s) kad vlažan zrak struji iznad relativno hladnije podloge. Magle tog tipa najčešće su u hladno doba godine, imaju najveće debljine (obično od 300 do 500 m, katkada i do 1 km) i duže traju (nekoliko dana, pa i tjedana).
 
Адвективне магле настају уз умерене ветрове (брзина од 2 до 5 м/с) кад влажан ваздух струји изнад релативно хладније подлоге. Магле тог типа најчешће се јављају у хладнијем добу године, имају највеће дебљине (обично од 300 до 500 м, понекад и до 1 км) и дуже трају (неколико дана, па и недеља).
U polarnim krajevima, a katkada i u umjerenim zemljopisnim širinama, pojavljuje se ledena magla koja sadrži ledene kristaliće. Gustoća ledene magle je općenito mnogo manja nego gustoća vodenih magla.
 
У поларним крајевима, а понекад и на умереним географским ширинама, појављује се ледена магла која садржи ледене кристале. Густина ледене магле је генерално много мања него густина водених магли.
Budući da je osnovni uzrok stvaranja magle ohlađivanje zraka, postoji zbog dnevnog hoda temperature redovito i izraženi dnevni hod pojave magle s maksimumom u ranim jutarnjim satima i minimumom u poslijepodnevnim satima.
 
Будући да је основни узрок стварања магле хлађење ваздуха, постоји због дневних промена температуре редовно и изражене дневне промене изражености магле са максимумом у раним јутарњим сатима и минимумом у послеподневним сатима.<ref name=":0">{{Cite book|title=Метеорологија|last=Милосављевић|first=Марко|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
== Izvori ==
 
== Spoljašnje vevezeИзвори ==
<ref name=":0" /> Милосављевић, М. (1953). ''Метеорологија.'' Београд: Научна књига.
<br />
 
== Спољашње везе ==
[http://media.bom.gov.au/social/blog/1807/explainer-what-is-fog/ Аустралијски метеоролошки биро: Шта је магла?]<br />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сумаглица”