Маронитска црква — разлика између измена

[[Датотека:St. Maron.jpg|мини|ддесно|270п|Свети Марон, оснивач древне маронитске цркве]]

[[Датотека:Peshitta464.jpg|мини|ддесно|270п|Пешита, стандардна сиријска Библија коју користи и маронитска црква]]

'''Маронитска црква''' је назив који се истовремено користи за [[Древноисточне цркве|древноисточну]] маронитску цркву (која је постојала у средњем веку) и потоњу ''Маронитску католичку цркву'', која је настала из древне маронитске цркве, након прихватања [[Католицизам|католицизма]].

Након разарања [[Јерусалим]]а [[70]]. [[Антиохија]] је постала центар [[Хришћанство|хришћанства]]. Марон је био монах, који је у [[4. век]]у напустио [[Антиохија|Антиохију]] и водио је [[аскеза|аскетски]] живот око реке [[Оронт]]. Он је имао много следбеника. Када је Марон умро његови ученици су изградили манастир и тиме створили језгро будуће маронитске цркве.

За време [[Крсташки ратови|крсташких ратова]], католички [[крсташки ратови|крсташи]] су ''открили'' мароните у планинама близу [[Триполи (Либан)|Триполија]]. [[Ремон Тулуски]] је након [[Опсада Јерусалима (1099)|освајања Јерусалима]] предузео и [[опсада Триполија|опсаду Триполија]]. Маронити су у [[12. век]]у помагали крсташе и на подстицај католичких мисионара је [[1182]]. године започео процес њиховог преласка у католицизам. Након преговора, [[папа]] је признао посебност маронитске [[Патријаршија|патријаршије]] чиме је постављен темељ за настанак ''Маронитске католичке цркве''. Међутим, процес покатоличавања је текао успорено, пошто је међу многим маронитима постојао отпор према прихватању страних латинских обичаја и верских новина. Када су муслимани поново победили крсташе уследили су [[1291]]. нови прогони хришћана у бившим крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. [[Мамелуци]] су повели [[џихад]] и побили су многе хришћане, а маронити су тешко пострадали.

Маронити су наставили да одржавају везе са [[Рим]]ом и постепено су прихватали све више католичких утицаја, тако да су њихови литургијски и остали верски обичаји током времена постали у знатној мери латинизирани. У Риму је успостављен и посебан маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Османско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Османско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе 1635. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдале десетине хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Османском царству у случају даљих прогона хришћанског становништва. Османско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] Османско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и Друзи су се сукобили након доласка [[Курди|курдских]] џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је наставио да подржава власт Друза, па су Маронити подигли устанак [[1866]]. против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомбардовања и европске инвазије паша побегао.