Операција Оверлорд — разлика између измена

С изузетком отвореног и таласастог земљишта [[Југоисток|југоисточно]] око [[Кан (Калвадос)|Кана]] и дуж пута за [[Фалез (Калвадос)|Фалез]], [[Нормандија]] је земља малених поља одвојених оградом од земље, земљаним насипима и живицом, често високом и до четири метра. То је крај старих воћњака и густих живица, збрканог лавиринта вијугавих сеоских путева и потока, уских долина, стрмих падина и пошумњених брежуљака. Јаруге су служиле као природни ровови за везу између поља, која су групно представљала природни одбранбениодбрамбени појас по дубини. Из ваздуха изгледа да је крај подељен на хиљаду малих тетраедара. На америчком делу фронта тај тип земљишта познат под именом „''бокаж''“, а једним делом и исушена мочвара простирао се скоро 80 km у дубину. Према речима [[Генерал|генерала]] [[Двајт Д. Ајзенхауер|Ајзенхаура]] била је то „''последња реч заштите и природне камуфлаже''“, то је терен на коме је авијација тих дана била и дословно немоћна. У таквим условима осматрање је било веома отежано, а кретање ван друмова веома ограничено, не само возилима с точковима него чак и тенковима. Командири и артиљеријски осматрачи једва су могли да виде 300 метара испред себе. Нарочито је било тешко посадама тенкова да прате покрете сопствене пешадије. С друге стране, то је био идеалан терен за пешадију која се брани. Било је много одличних заклона за снајпере и патроле, а и одбрамбени положаји који су били укопани у насипима пружали су добру заштиту од тенкова и артиљерије. Све је било на штету нападача и предвиђали су се посебно велики губици у тенковима и пешадији.

Немачки стратези су претпостављали да ће нападачи у првом јуришу или одмах након тога морати да заузме неко пристаниште ради искрцавања тешког материјала и обезбеђивања редовног снабдевања својих трупа. Због тога су првенствено утврђивани рејони великих [[лука]], тако да их је [[1944]]. године било немогуће заузети с мора. После тога је највећа пажња била посвећена подручју [[Па де Кале]]а. ОдбранбениОдбрамбени уређају на другим секторима нису били на тако високом нивоу, јер, ипак до 1944. године Немци нису имали ни средстава ни могућности да целу обалну линију солидно и подједнако утврде.{{чињеница| date = 01. 2016.}}

Генерал-пуковник [[Алфред Јодл]] је [[30. октобар|30. октобра]] предложио да се [[Ервин Ромел|Ромелу]] повери предстојећа одбранбенаодбрамбена битка на [[Западна Европа|Западу]]. Ромел је има о мало пријатеља у немачком [[Генералштаб]]у и због тога предлог [[Генерал-пуковник|генерал-пуковника]] [[Алфред Јодл|Јодла]] још више изненађује. Начелник [[Врховна команда Вермахта|Врховне команде Вермахта]] је [[5. новембар|5. новембра]] упутио [[Герд фон Рундштет|фон Рундштету писмо]]: „''Са Ромелом је тешко, јер се нерадо потчињава. У Африци је био врло самосталан. Верујем, међутим, да сте ви једини човек коме ће се Ромел повиновати.''“ Ромел је у [[Новембар|новембру]] допутовао с „'''Еластичном директивом'''“ тј. „'''Ванредним задатком Запад'''“ - „''… проверити стање одбранбениходбрамбених припрема; израдити предлоге операција напада против непријатеља који се искрцао''“, чиме је заправо био постављен на положај Главног инспектора одбране на Западу – од [[Данска|Данске]] до Пиринеја, тј. требало је да надгледа радове на утврђивању [[Атлантски бедем|Атлантског бедема]] с правом директног приступа Хитлеру. Ромел је задржао тај положај и кад је преузео команду над [[Група армија Б|Групом армија „Б“]] , те је тако могао, а и урадио је кад год му је одговарало, да се мимо [[Герд фон Рундштет|фон Рундштета]] директно обраћа главном носиоцу моћи.