Босанска вила — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta13) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 6:
Књижевни програм листа је одговор [[Срби|Срба]] [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и заједничких матица у [[Војводина|Војводини]], [[Србија|Србији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], на идеолошки и културни утицај двојне [[Аустроугарска|аустроугарске]] монархије а поготову политике и управе [[Бенјамин Калај|Калаја]].
Босанска вила се с почетка одређује као књижевни часопис са одређеним националним курсом. Као једини [[Срби|српски]] лист у БиХ, сматра да има за задатак да српски народ, поред његовог општег просвјетљавања, окупи око себе и да пружи отпор [[Аустроугарска|аустроугарској]] политици.
Из Босанске виле види се да су [[Срби]] из БиХ мјеродавним идеолошким и [[култура|културним центром]]
сматрали прије [[Београд]] него [[Беч]], прије [[Нови Сад]] него [[Будимпешта|Будимпешту]] прије [[Цетиње]] него [[Трст]]. Те природне везе [[Бенјамин Калај|Калаји]] његови следбеници нису могли пресјећи, ма колико то хтјели. Штавише, што су се они више трудили да постигну своје циљеве, то су се Срби више скупљали и угледали на своје матице .<ref>[http://postjugo.filg.uj.edu.pl/baza/files/431/bosanska-vila.pdf], Стејн Верват универзитет Гент, Белгија — Босна и Херцеговина, Аустроугарска, Босанска вила, Бењамин Калај, национални идентитет и књижевност, културна политика</ref>
Ред 30:
=== Вилини уредници ===
[[Божидар Никашиновић]] остаје Вилин уредник првих шест мјесеци, односно првих десет бројева, након чега постаје учитељ у Српској школи у Мостару. Након Никашиновића, Вилин уредник постаје [[Никола Шумоња]] у периоду септембар 1886. — 1. фебруар 1887. године. Од априла [[1887]]. године до јуна [[1914]]. године уредник је био [[Никола Кашиковић]], који је уређивао часопис до краја његовог излажења, односно до забране часописа од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Последњих година пред [[Први светски рат]] у уредништву листа се налазе и [[Владимир Ћоровић]] и [[Петар Кочић]].
Босанска вила је излазила редовно два до три пута месечно и штампана је искључиво [[Ћирилица|ћирилицом]], која је до доласка Аустроугарске [[1878]]. године, била примарно народно писмо. Босанска вила је била једини књижевни лист у [[Аустроугарска|аустроугарској]] провинцији [[Босна и Херцеговина|БиХ]] у периоду од њеног оснивања [[1885]]. до [[1895]]. године.
Ред 100:
* Оснивање и прве године Босанске виле — Прилози за изучавање историје Сарајева / Тодор Крушевац, Сарајево (1963) {{ср}}
* [https://web.archive.org/web/20141029151551/http://www.filozof.org/pdf%20format/zbornik%202007/1/Borjanka%20Trajkovic.pdf Никола Т. Кашиковић — Сарајлија или часопис као судбина] / Борјанка Трајковић, Народна библиотека Србије, Београд {{ср}}
== Спољашње везе ==
* [http://www.digitalna.nb.rs/sf/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/bosanska_vila „Босанска вила“ у дигиталној библиотеци Народне библиотеке Србије] {{ср}}
* [https://web.archive.org/web/20111001024233/http://www.idoconline.info/digitalarchive/public/browsing/bydate/index.cfm/fuseaction/dates/code/01.03.06 Прекуцани текстови свих Босанских вила на сајту Инфобиро, дигитални архив] {{ср}}
{{DEFAULTSORT:Босанска вила}}
[[Категорија:Књижевни часописи]]
[[Категорија:Медији у Сарајеву]]
| |||