Врбас (град) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.220.37 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovicbot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 32:
 
== Историја Врбаса ==
[[File:Arheološka mapa Vrbasa.tif|мини|лево|'''1'''. Археолошки локалитети од бронзаног доба (17-15. век пре нове ере) до касног средњег века (15. век)—у овој зони је и локалитет Циглана „Полет” '''2.''' Сарматска некропола (4.век нове ере)—локалитет „Јасике”
 
'''3.''' Средњовековно насеље (9. век нове ере)—локалитет „Кланица”
 
'''4.''' Средњовековно насеље (12-14. век нове ере)—локалитет „Клас”
 
'''5.''' Неолитско ( 5. миленијум пре нове ере), сарматско (4. век нове ере) и средњовековно насеље (12-14. век нове ере)—у овој зони је и локалитет „Код врбе”
 
'''6.''' Бронзанодобно (17-15.век пре нове ере) и средњовековно насеље—локалитет „Касета 2”
 
'''7.''' Бронзанодобно (17-15. век пре нове ере), насеље раног гвозденог доба (9-7. век пре нове ере), сарматско (4. век нове ере) и средњовековно насеље (12-14. век нове ере)—у овој зони су и локалитети „Касета 5” и „Касета 3-4” '''8.''' Бронзанодобно (17-15. век пре нове ере) сарматско (4. век нове ере) и средњовековно насеље (16. век нове ере—у овој зони налази се локалитет „Врбас 1”
 
'''9.''' Неолитско насеље (7-6. миленијум пре нове ере) и средњовековно насеље с црквом и некрополом (10-15. век нове ере)—локалитет „Шуваков салаш”
 
'''10.''' Бронзанодобно насеље (17-15. век пре нове ере), насеље старијег гвозденог доба (9-7. век пре нове ере), насеље млађег гвозденог доба—келтско насеље (2. век пре нове ере) и средњовековно насеље с црквом и некрополом (10-15. век нове ере)—археолошко налазиште „Чарнок” Бачко Добро Поље]]Први помен у писаним изворима о Врбасу је из [[1387]]. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: [[Чарнок]], [[Археолошки локалитет Шуваков салаш-Клиса|Шуваков салаш]] и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама [[Црна бара|Црне баре]] констатована су [[неолит]]ска насеља. На [[Археолошки локалитет Шуваков салаш-Клиса|Шуваковом салашу]] откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у [[лес]], да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода [[бронзано доба|бронзаног доба]] констатовано је насеље са [[некропола|некрополом]] у непосредној близини [[Чарнок|Чарнока]]а. Веома значајно налазиште млађег [[гвоздено доба|гвозденог доба]] на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.
 
Доласком [[Келти|Келта]] на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски [[опидум]], и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део [[барбарикум]]а који се налази наспрам [[Римско царство|Римског царства]] и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања [[Сармати|Сармата]], припадника [[иран]]ских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом [[сеоба|сеобом]] народа. Најдуже се задржавају [[Евроазијски Авари|Авари]], о чему сведочи [[некропола]] на локалитету [[циглана]] Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.
Ред 54:
У 19. веку захваљујући прокопавању [[велики бачки канал|канала]] и изгарадњи пруге [[Пешта]]-[[Суботица]]-[[Нови Сад]], Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.
 
[[FileДатотека:Razglednica Vrbasa.jpg|thumbмини]]Као последицу фашистичке окупације Југославије у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]] и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "[[Културбунд]]" <ref name=autogenerated1>Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, (2001). стр. 72.</ref> и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,<ref name=autogenerated1 /> нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.<ref>Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.</ref> Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у [[Бачки Јарак|Бачком Јарку]], [[Гаково|Гакову]] и [[Крушевље|Крушевљу]], где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести. {{чињеница| date = 10. 2010.}} После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.
 
 
Ред 429:
* [http://www.vrbas.net званични сајт]
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Vrbas.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=45.5695,19.637833&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/vrbas/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.5695&longitude=19.637833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]