Манастир Мала Ремета — разлика између измена

Налази се на јужном средишњем делу [[Фрушка гора|Фрушке горе]], уз манастирски прњавор село [[Мала Ремета]]. Име манастира значи '''Мала пустиња'''.<ref name="аутоматски генерисано1">„Србски народни лист”, Будим 1844. године</ref>

Манастирска црква је посвећена [[Покров Пресвете Богородице|Богородичином покрову]]. Традиција оснивање манастира везује за српског краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]]. У протоколу манастира Беочина, наводи се 1844. године да је манастир Мала Ремета „стар 601 годину”, а што би могло да значи — [[1243]]. године.<ref>„Србски народниname="аутоматски лист”,генерисано1" Будим 1844. године</ref> Кратку историју манастира Мала Ремета, написао је 23. новембра 1738. године хоповски игуман Иринеј Радић,<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1938.</ref> у манастиру Беочину. Поуздане податке пружају једино [[Османско царство|турски]] документи, у којима је манастир први пут забележен [[1546]], али је врло брзо после тога спаљен.<ref name="срем">[http://www.eparhija-sremska.rs/manastiri/mala-remeta/ Епархија Сремска: Мала Ремета], Приступљено 18. фебруар 2013.</ref> Крајем 17. века манастир су обновили избегли монаси [[Манастир Рача|Манастира Рача]] на [[Дрина|Дрини]]. Из тога времена потиче и манастирски печат и од тада<ref name="срем" />, па до 1920. године манастир се води као метох [[Манастир Беочин|Манастира Беочин]]. На месту старе цркве, саграђена је нова, трећа<ref>„Србски народниname="аутоматски лист”,генерисано1" Будим 1844. године</ref> по реду грађевина 1739. године.

[[Манастир]]ску [[Црква (грађевина)|цркву]] су сазидали (по контракту из 1738.) на "грунту беочинском" мајстори Тодор и Никола, а ктитор је био Станко Милинковић<ref name="манастири" /> из [[Шуљам|Шуљма]]<ref name="срем" />. Из исте године потиче заштитна повеља издата од генерала Валиса Манастиру Беочин у којој се помиње и штити Мала Ремета.<ref name="манастири" /> Јован Јовановић оберлајтант Петроварадинске регименте је манастирску цркву изнутра репарирао<ref>„Србски народниname="аутоматски лист”,генерисано1" Будим 1844. године</ref>, као и са северне стране испод ћелија од камена, подрум саградио 1754. године. Поручникова удова Ружица је подигла по вољи покојниковој још три монашке ћелије са малом кухињом у средини. На челу манастира је од 1749. године игуман Атанасије. Престоне иконе за ову цркву радио је иконописац [[Јанко Халкозовић]] 1759. године.