Дизентерија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 20:
== Историјат ==
Дизентерија је пратила човека од најстаријих времена, први писани подаци о овој болести срећу се у списима [[Хипократ са Коса|Хипократа]], Аретеја, Галена а често су је спомињали и историчари. Тако [[Херодот]] приписује пропаст персијске војске [[380. п. н. е.]] појави овога обољења. Од тада па до [[Корејски рат|корејског]] и [[Вијетнамски рат|вијетнамског]] рата многи ратни хроничари помињу дизентерију код своје и непријатељске војске и становништва.
Дизентерија је на нашем подручју одавно позната, штавише, добро је био познат и њен значај за борбену способност војске и исход битке у рату, о чему говори народна песма ''„[[Косовска битка|Бој на Косову]]“''. Одавно је познат ендемско-епидемијски карактер дизентерије, па су забележене и [[Пандемија|пандемије]] које су валадале углавном у [[Европа|Европи]] од [[XVI vek|XVI]] до [[19. век|XIX века]].
Ред 83:
''Паразитолошки преглед''. У почетку болести или у рецидиви свежа столица садржи хистолитички облик амебе. У току затишја обично се налази прелазни облик са цистама или без њих. Тако налаз прелазних облика и амебних циста у столици говори у прилог инапарентном обољењу или хроничном току амебијазе.
'''Клинички облици амебијазе'''
''Амебоноштво''. Болесник нема тегоба, дијагностикује се налазом циста у [[измет|фецесу]]. Серолошке реакције су негативне а ректоскопски налаз је нормалан, амебоноштво се лечи.
Ред 159:
Бациларну дизентерију изазива група бактерија које су назване заједничким именом Шигеле (''-{[[Shigella]]}-''), по бактериологу Јапанцу Схиги. То су грам-негативни бацили дуги око 3 микрона, непокретни су и не спорулишу. Постоји више типова шигеле, које се разликују према антигеној структури и биохемисјким особинама. Од свих најтоксичнија је Схигелае дусентериае тип И, која је патогена и за неке лабораторијске животиње, срећом, она је код нас изузетно ретка. За нас су много значајнији следећи типови:
* ''Shigella flexneri''
* ''Shigella sonnei''
* ''Shigella boydi''
Ред 184:
Данас је дизентерија углавном лакше или средње тешко обољење.
''Инкубација'' обично траје 3 дана, али може да варира од 1 до 7 дана у оквиру којих се јављају три групе симптома:
* тежак инфективни синдром
Ред 202:
Код нелечене дизентерије наведене тегобе трају 2-5 дана, затим јачина болова и број столица се смањује а тенезми и лажни позиви престају. Из столице се губе патолошки елементи и то прво крв, па затим слуз. Столица постаје све више фекулентна, кашаста а после 2-4 дана и формирана. Апетит се враћа, оболели се осећа снажније и субјективно боље. Функције се нормализују и болест се завршава излечењем после 10-12 дана.
'''Објективан налаз'''
Углавном зависи од стадијума болести и узраста болесника. Тако на врхунцу болести доминирају знаци дехидратације, затим умерене опште интоксикације, као и тежња ка кардиоваскуларном колапсу. Болесник је умерено фебрилан, свестан, апатичан, активно покретан али адинамичан. Очи су му упале, црте лица оштрије, језик сув, а усне испуцале. На кардиоваскуларном систему могу се наћи знаци мање или више израженог колапса: убрзана срчана радња, тиши срчани тонови, снижен артеријски притисак, мек и слабо пуњен пулс и хладни екстермитети.
Ред 210:
Када настане период побољшања болести, објективан налаз се врло брзо мења. Знаци дехидратације и интоксикације се губе, али се спастични десцендентни део колона може палпирати и у касној реконвалесценцији.
'''Клинички облици'''
Клиничка слика дизентерије умногоме зависи од броја столица и степена дехидратације, животног доба болесника, особина шигеле и других бројних фактора.
Ред 334:
== Спољашње везе ==
* [http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/dysentery Dysentery at Dorland's Medical Dictionary]
{{Медицинско упозорење}}
| |||