Битка код Добоја (1415) — разлика између измена

м
м (razne izmene)
| резултат= победа босанско-турске војске
| страна1= [[Босанска краљевина]]<br /> [[Османско царство]]
| страна2= [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарско краљевство]]
| заповедник1= [[Хрвоје Вукчић Хрватинић]]<br /> [[Сандаљ Хранић Косача]]<br /> [[Павле Раденовић]]<br /> [[Остоја Котроманић]]
| заповедник2= [[Иван Моровићки]]<br /> [[Иван Горјански]]<br /> [[Павле Чупор]]<br /> [[Владислав Дубравчић]]
}}
 
'''Битка код Добоја''' вођена је почетком августа [[1415]]. године, код средњовековне [[Тврђава Добој|тврђаве Добој]], између [[УгарскоКраљевина краљевствоУгарска (1000—1526)|угарске]] војске са једне и војске [[Босанска краљевина|босанске]] властеле потпомогнуте [[Османско царство|турским]] четама са друге стране. Део је [[Османско-угарски сукоби|Угарско-турских ратова]], а завршена је одлучним поразом угарске војске{{sfn|Мишић|2014|p=55}}.
 
== Увод ==
Прогнани граљ [[Твртко II Твртковић]] 1414. године продире са Турцима у Босну. Твртко је искористио турску провалу да се учврсти на власти, заједно са [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвојем Вукчићем Хрватинићем]]. До августа 1414. године Твртко је већ повратио власт у готово читавој земљи. О томе сведочи упозорење [[Дубровачка република|Дубровчана]] људима кнеза [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] да ће се пожалити краљу Твртку за пљачку њихове стоке. Павле Раденовић стао је на Тврткову страну{{sfn|Ћирковић|1964|p=242}}. Твртко је у земљу дошао августа 1414. године што значи да је турска помоћ била довољно јака да се он сместа врати на престо. Краљ Остоја се и даље налазио у земљи. Заједно са [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]], [[Остоја Котроманић|Остоја]] се вероватно налазио у планинама или у неком од утврђених градова. Остоји су Дубровчани отказали послушност и одбили су му плаћање данка. На страни краља Остоје био је [[УгарскоКраљевина краљевствоУгарска (1000—1526)|угарски]] краљ [[Жигмунд Луксембуршки]] који му једном повељом од 1. фебруара 1415. године потврдио заслуге за хришћанство. После тога, Дубровчани нису могли да одбију да Остоји исплате светодмитровски доходак{{sfn|Ћоровић|1940|p=412}}. Међутим, истовремено одржавају везе и са Твртком и шаљу му подуже писмо у коме му се правдају да нису пружали азил Остојиним присталицама<ref>{{harvnb|Ћирковић|1964|pp=242–3}}</ref>.
 
Грађански рат у земљи навео је не само властелу, већ и шире народне масе, да у њему узме учешћа стајући на страну једног од краљева. Власи сточари краља Остоје су у околини Дубровника нападали људе Сандаља Хранића и прелазили на страну краља Твртка. Турске чете погоршавале су стање у земљи. Дубровчани шаљу писмо [[Ђурађ Бранковић|Ђурађу Бранковићу]] у коме му се извињавају што њихово посланство није стигло у Србију да му честита на венчању. Разлог је била опасност од турских чета у Босни{{sfn|Ћоровић|1940|p=415}}. Турске чете су преко Босне продирале у Далмацију, Крајину, све до Шибеника. Хрвоју су Турци омогућили да се одржи на својим поседима у [[Доњи Крајеви|Доњим Крајевима]]. Са турским четама, Хрвоје се 1415. године спремао да нападне Сплит. Преговарао је са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] око заједничког напада. За узврат, Хрвоје би им предао град Омиш. Млеци нису пристали да Хрвоја директно подрже својом флотом због страха од Жигмунда. Међутим, помагали су херцега оружјем и ратном опремом{{sfn|Ћоровић|1940|p=415}}.